Piše Ivan Mrđen: „Nebeska redakcija“

Prvi dan leta, upekla zvezda, trideset u hladu iako je već pola osam uveče, a u rasklimatanom i razdrndanom „tri’eskecu“ (garažni broj 942) uključeno - grejanje! Na zadnjoj platformi jedna žena, tu negde u ranim četrdesetim, više priča sama sa sobom nego što viče da bi je neko čuo, kako nam je to „ostalo od zumus, kad nije radilo“... I još kaže „koga ćemo sad da psujemo, kad više nema Vesića, za sve nam on bio kriv…“ Oko nje „Zombilend“, svi bleje u telefone, oni