Северна Македонија, Бугарска, Европска унија: Парламент у Скопљу усвојио француски предлог који је изазвао поделе и протесте

Македонски парламент је после три дана расправе и низа инцидената усвојио закључке о француском предлогу наставка преговора те земље са Европском унијом.

За закључке је гласало 68 посланика владајуће коалиције око Социјалдемократског савеза (СДСМ) и Демократске уније за интеграције (ДУИ) и албанских опозиционих партија.

Пре гласања салу су напустили посланици коалиције опозиционих партија ВМРО ДПМНЕ и Левице, који предлог сматрају штетним.

Посланици владајућих партија тврде да преговарачки оквир, нуди неповредивост македонског идентитета и језика и почетак приступних преговора, после 17 година кандидатског статуса.

Македонске опозиционе партије сматрају да је предлог понижавајући и да води директној асимилацији македонског народа и бугарским уценама и вишегодишњем спречавању интегративног процеса, оцењујући да је гласање за тај документ велеиздаја.

• Три године откако је настала Северна Македонија - ново име, проблеми исти
• Договор Македоније и Грчке око имена изазвао сукобе
• Македонија потписује споразум о придруживању НАТО алијанси

Док је трајала расправа у Скопљу су организовани протести грађана.

Укупно десет особа је приведено, јер су током расправе „тврдим предметима&qуот; гађали зграду парламента.

Почетак преговора ЕУ са Скопљем блокира бугарски вето од новембра 2020. због спора око језика и историје, а Брисел је и напредак Тиране на путу ка ЕУ везао за напредак Северне Македоније, која већ 17 година има статус кандидата за чланство.

Сви историјски споразуми

„Ово је историјски споразум.&qуот;

Реченица је коју су становници Северне Македоније често могли да чују у последње две деценије.

Охридски споразум био је историјски јер је завршен сукоб Националне ослободилачке армије и македонских снага безбедности, чиме су унапређена права Албанаца у овој држави, док је Преспанским решено питање имена и вишедеценијски спор са суседном Грчком.

Најновијим француским предлогом, који и поједини високи европски званичници сматрају историјским, могао би да се откочи застој у македонским преговорима о чланству у ЕУ и реши сукоб са Бугарском око историје и језика.

Међутим, део становништва, али и опозиционе политичке сцене не верује више у историјске тренутке, те француско решење сматра уценом, сматра Петар Арсовски, политички аналитичар из Скопља.

„Предлог долази у тренутку у коме је Северна Македонија дуго у чекаоници ЕУ и то ствара фрустрацију код већег дела јавности, а и реторика Бугарске није добра.

„Долази у тренутку када су људи најрањивији&qуот;, каже Арсовски за ББЦ на српском.

У главном граду Северне Македоније се од суботе 2. јула свако вече одржавају масовни протести који имају подршку опозиционе македонске странке ВМРО-ДПМНЕ.

Демонстранти траже да се француски предлог за решавање спора са Софијом одбије.

„Они се противе јер се плаше да ће прихватањем предлога доћи до 'бугаризације' државе.

„И да ће Бугарска у будућности поново вратити вето на приступање Северне Македоније у ЕУ&qуот;, сматра Димитар Бечев, предавач Универзитета Оксфорд у писаној изјави за ББЦ на српском.

Шта је француски предлог?

Првобитна верзија настала је у завршници шестомесечног француског председавања Саветом Европе са циљем да реши спор између Бугарске и Северне Македоније.

Наиме, Бугарска је блокирала процес европских интеграција Северне Македоније тврдњом да јој краде историју и да је македонски језик дијалекат бугарског.

Тражила је да Северна Македонија формално призна да њен језик има бугарске корене, да у уставу призна бугарску мањину и укине, како се наводи, „говор мржње&qуот; против Бугарске.

Предвиђало се и бугарски услови постану део преговарачког процеса Северне Македоније са Европском унијом, а да ће управо ЕУ бити гарант за њихово спровођење.

То се лидерима Северне Македоније није допало, па су предлог одбили, а незадовољство предлогом саопштили на Самиту ЕУ у Бриселу 23. јуна.

Димитар Ковачевски, македонски премијер је поред незадовољства динамике евроинтеграција тражио и гаранције да Бугарска неће наметати нове услове.

Успут је представио услове државе под којима би француски предлог можда и могао да се прихвати.

Јасна формулација македонског језика у преговарачком оквиру, уз јасну заштиту македонског идентитета, као и то да историјским питањима није место међу критеријумима у преговарачком оквиру, а да преговори морају да почну пре уставних промена за укључивање националних мањина у преамбулу Устава.

У међувремену до Скопља стиже нова измењена верзија - прихватљивија лидерима Северне Македоније, али не и опозицији и делу бирача.

Дан после, бугарски парламент дао је зелено светло Влади за укидање вета на отварање приступних преговора ЕУ и Северне Македоније.

Шта је ново?

Права Бугара у Северној Македонији гарантоваће се кроз уставне промене, Скопље је дужно да одржава добре односе са Софијом и у процесу приступања Северне Македоније Европској унији не тумачи се као да је Бугарска признала македонски језик, садржај је измењеног француског решења.

Арсовски каже да се претходном нацрту замерало и то што је Бугарска хтела да обавезе дефинисане билатералним протоколом буду део преговарачког оквира, што је за Северну Македонију било неприхватљиво.

„Новим предлогом те обавезе остају ван преговарачког процеса и почетак преговора није условљен уставним променама, већ се са преговорима може кренути одмах, али да би се отворила конкретна поглавља у оквиру кластера, уставне промене су неопходне&qуот;, каже Арсовски.

Потенцијални проблем је што Бугарска и даље не прихвата да постоји засебан македонски језик, већ га и даље третира га као дијалект сопственог, док то није случај са ЕУ.

„Тачно је, она пристаје да се тај језик званично користи у току преговарачког процеса, што ће учинити унилатералном изјавом, чиме ће се он третирати као и други језици ЕУ, али у бити, она не признаје тај језик&qуот;, објашњава саговорник ББЦ-ја.

Власт задовољно тврди да су њихови предлози усвојени, опозиција сматра да су „промене симболичне&qуот;.

„Француски предлог укључује наша запажања и јасно изражене ставове, положај у којем се данас налазимо далеко је повољнији за нас, наша позиција и стратегија су дали резултате.

„Ово је било најважније питање за нас и зато желим да будем кристално јасан - македонски језик је апсолутно равноправан са осталим језицима ЕУ без икаквих фуснота, звездица и објашњења&qуот;, гласио је коментар премијера Димитра Ковачевског.

Предлог је прихватљив и председнику државе који у њему види компромисно решење, али не и историјски тријумф који ће дефинисати будуће генерације Македонаца.

„Предлог уопште не подрива македонски идентитет, јер формулише македонски језик&qуот;, додао је Стево Пендаровски.

Да би се са преговорима коначно кренуло, француско решење треба да усвоји двотрећинска већина у македонском Собрању.

То, међутим, неће ићи лако, јер се највећа опозициона странка у држави ВМРО-ДПМНЕ одлучно противи предлогу Париза.

Сматра да ће Бугарска у току преговора тежити промени македонске историје и идентитета.

„Нећу прихватити ултиматум који је на уштрб достојанства народа, зато позивам на свеопшти протест испред зграде Владе&qуот;, поручио је Христијан Мицкоски, лидер те странке.

Отклон према садржају француског предлога исказали су и некадашњи политичари попут Николе Димитрова, бившег министра спољних послова који је потписао Преспански споразум са Грчком.

Позив да се изађе на улице и изрази незадовољство део становника главног града је прихватио, па се од суботе 2. јула на улицама Скопља чују повишени тонови уз пароле - „Оставке, оставке&qуот;, „Македонија, Македонија&qуот;, „Никад Северна, само Македонија&qуот;, „Ултиматум - не хвала.&qуот;

Каменице, металне шипке, јаја, молотовљеви коктели, разбијене канте за смеће, оштећено полицијско возило, 47 повређених полицајаца и 11 приведених демонстраната биланс је протеста у уторак 5. јула.

Посете европских званичника

Тог истог дана, али пре каменица и демонстрација, Скопље је посетио Шарл Мишел, председник Европског савета.

Покушао је да приволи опозицију и умири сумњичави део македонског друштва уверењем да цела ЕУ подржава предлог којим би се започела прва фаза приступних преговора на које ова држава чека 17 година.

„Комплетно законодавство биће на македонском језику, а уколико кажете да, одмах ће уследити међувладина конференција у Бриселу.

„Разумем да сте забринути за питање идентитета, али можете рачунати на моју подршку, системски ћу стајати иза ваших права&qуот;, поручио је Мишел на конференцији.

О првој међувладиној конференцији говорио је Олаф Шолц, немачки канцелар још током јунске посете уочи Самита у Бриселу.

„Приступни преговори, обећани пре две године, треба да почну, ја ћу се заложити за то.

„Са моје тачке гледишта, прва међувладина конференција може одмах да почне, сви услови су испуњени: Северна Македонија, као и Албанија, заслужује да ови конкретни разговори и преговор започну и да се даље не одлажу&qуот;, рекао је тада Шолц.

После Скопља, немачки канцелар посетио је и Софију.

Ово није први пут да европски високо позиционирани званичници посећују Северну Македонију у тренутку када се држава налази на политичким раскрсницама и одлучује о важним националним интересима.

Пре четири године, по потписивању Преспанског споразума, а пре него што ће становници ове државе изаћи на референдум да одлуче о новом имену, град на Вардару посетила је тадашња немачка канцеларка Ангела Меркел.

Била је то њена прва, званична посета овој земљи.

Уједно и начин да подржи овај корак, уз поруку да је у питању потез стабилизације, значајан како за ЕУ, тако и за Немачку.

Почетак преговора ЕУ са Скопљем од новембра 2020. блокира бугарски вето због спора око језика и историје, а Брисел је и напредак Тиране на путу ка ЕУ везао за напредак Северне Македоније.

Зато је Еди Рама, премијер Албаније позвао Скопље да прихвати француски предлог, а слична порука допутовала је и из Београда.

Александар Вучић, председник Србије поручио је да би требало размислити о француском решењу, јер треба гурати државу напред.

„Шта је за вас алтернатива? Питаће Бугаре за нешто, питаће друге за нешто друго. Увек ће се наћи нешто.

„На крају крајева, да ли ће неко отворити кластер више или кластер мање није суштинско питање, није ни најважније&qуот;, изјавио је Вучић.

Арсовски сматра да ће усвајањем предлога преговори заиста почети, али да то не значи да ће сви проблеми са Бугарском нужно и да нестану.

„Иако је већ било немачког и португалског предлога, све је то остајало на нивоу спекулације.

„Први пут да се дошло до неког предлога којим се коначно види пресек стања између Северне Македоније и Бугарске&qуот;, сматра политички аналитичар из Скопља.

Бечев, пак, тврди да се проблем између ових држава не може решити.

„Оне морају да наставе да живе са сопственим различитостима, уместо што покушавају да нађу заједнички језик, а посебно Бугарска која покушава да наметне сопствену верзију&qуот;, додаје Бенчев.

Можда вам ова прича буде занимљива

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.18.2022)