НИНИНЕ МУСТРЕ: Провидно
Дневник 16.07.2022 | Дневник.рс
Има она једна прича о жени која је посматрала своју комшиницу како шири веш и примећивала да није тако бео како би након прања требало да буде. На крају се испоставило да прозори кроз које је вирила дуго нису били брисани, па је њена перцепција била замуљана, а веш је био беспрекорно бео.
Пада ми на памет та прича ових дана, не само због поуке да моја перцепција зависи искључиво од мене, тј. од мојих „прозора“ или мојих „завеса“ кроз које посматрам свет, људе и догаћаје, него због све снажнијег осећаја да се те завесе подижу и да све околности које ме окружују постају све јасније и све оно што ме је до сада спречавало да их видим таквима какве јесу, постаје некако провидније. „Подижу се велови“ кажу људи који се баве духовним, неопипљивим и
