Četrdeset četiri posto čistih kretena

Niko nije pevajući išao na odsluženje vojnog roka. Radovali su se samo očevi, ratni veterani, a nešto kasnije očevi, jer će neko morati da najebe kao i oni, u stvari duplo kraće, jer se vojska nekada služila čak dve godine. Bili su to tužni ispraćaji, na kojima su se čiče radovale, tetke lile suze radosnice, a regrut hteo da se ubije, jer je za sobom ostavljao sve – slobodu, devojku, ženu, decu, roditelje, kuću, zgradu, komšije, sunce, mesec, zvezde, sve. Na godinu