Među figurama od drveta, bakra, terakote, koje samo što ne progovore, plakala je jedna seda, od krvi i mesa: Ovaj vajar je zbog umetnosti trpeo batine i spavao u štali
Blic 18.07.2022
Talenat za umetnost mu je dar od milog Boga. Pseudonimu koji je sebi nadenuo slučajno je kumovao je profesor. Karijera koja se proteže za njim je ispunjena zakletva majci. Za suze koje su potekle niz staračko lice krivi su mučno, gladno detinjstvo, teška očeva ruka i nezgodna narav.
Među desetinama figura od drveta, bakra, kalaja, gipsa, terakote, koje samo što ne progovore, plakala je jedna seda, od krvi i mesa. - Nisam imao detinjstvo, nego samo godine detinjstva – šakama prekrivajući oči pričao je Jovan Nikolić (77), akademski vajar iz Požege. U njegov atelje u ponedeljak se moglo samo preko gomile istruganog drveta. Jovan je kamaru cepanica savladao u tri-četiri koraka, u gumenim opancima, nalik onakvim, iznošenim i bez đonova, u kojima je
