Психологија и везе: Зашто настављамо да излазимо са људима сличним бившим љубавима

Трач колумне често су опседнуте са ким се одређена славна личност забавља у овом тренутку.

Певачица Тејлор Свифт је, између осталих, истакла инхерентни сексизам у већем делу овог извештавања због веће пажње, али и просуђивања, бивших партнера жена.

Свифт има право.

Штавише, барем ако је веровати истраживању које истражује привлачност, број бивших које мушкарац има веома је битан.

Број претходних партнера може га учинити мање или више привлачним: ниједан значи упозорење, али превише може бити одбојно.

Чини се да је оптималан број бивших партнера један или два.

Мушкарци су такође привлачнији ако су искусили дуготрајне везе.

Ако је мушкарац имао барем једну дугогодишњу везу, онда мора да постоји нешто романтично привлачно у њему.

Дакле, можда је Свифт у праву и требало би више да се испитају мушкарци због историја забављања.

• Без пардона: Кажите одмах шта очекујете од изласка и везе - нови тренд међу младима
• Може ли апликација да пронађе сродну душу
• Зашто нам се чини да је зима испуњена романсом

Али зашто нам је стало до нечије историје забављања - да ли она заправо открива нешто важно?

И зашто је мушкарац мање привлачан ако има превише бивших?

Раскид са више партнера може довести до смањења посвећености људи будућим везама - тако да можда постоји добар разлог да будете опрезни према мушкарцу са много бивших.

Једна идеја је да нас емоционални стрес због раскида никада заиста не напушта.

Ми преносимо та негативна осећања у будуће везе и можда смо опрезни у посвећивању будућим партнерима јер се подсећамо на бол из прошлости.

Али терет раскида може се мало ублажити ако је постојао добар разлог за прекид везе.

Што се лошије имплицитно осећамо према бившем после раскида, то се боље емоционално прилагођавамо.

Нечија историја забављања може бити брз, иако помало груб начин да се процени њихово љубавно искуство, без потребе за трошењем времена на упознавање, каже Рајан Андерсон, психолог са Универзитета Монаш у Аустралији.

Премало партнера значи и да можда постоји разлог да их избегавате који није одмах очигледан.

Превише - могли би са собом понети негативности претходних партнера.

Могућност брзог процењивања романтичне привлачности без забављања је посебно корисна за хетеросексуалне жене.

Еволуциона психологија сугерише да жене улажу више у подизање детета и стога могу бити избирљивије од мушкараца у погледу тога кога бирају за партнера.

Једна од пожељних карактеристика за подизање детета био би доказ посвећености, можда у виду претходне дугорочне везе.

„Мушкарци можда желе партнерку са великом спремношћу да се посвети, али претпостављам да мушкарци сматрају потенцијалног партнера са великом жељом да се посвети мање пожељним него што жене сматрају потенцијалног партнера са великом спремношћу да се посвети&qуот;, каже Андерсон.

Ипак, он истиче да жене које су више заинтересоване за краткорочне везе можда нису посебно привучене посвећеним мушкарцима.

Такође се чини да је већа вероватноћа да ће млађе жене ценити мишљење других жена о њиховим будућим партнерима.

Андерсон сугерише да је то зато што људи са мање искуства у забављању траже друштвене знакове - на пример, како друге жене описују мушкарца - да би пронашле доброг партнера.

Процењивање подобности потенцијалног партнера на основу њихових бивших назива се „копирањем партнера&qуот; - ако неке жене сматрају да је мушкарац привлачан, друге ће копирати чак и након што контролишу објективне мере привлачности.

Ово посебно важи за жене које имају нижи ниво поверења у вези.

Ако је мушкарац са дугогодишњим искуством у вези привлачнији, неки научници сугеришу да би мушкарци који су тренутно у дуготрајним везама такође могли бити привлачнији.

Из тога следи да су ожењени мушкарци привлачнији од самаца.

Док је неколико студија сугерисало да жене сматрају фотографије ожењених мушкараца привлачнијима од фотографија самаца, у најреалистичнијим студијама које укључују интеракције у стварном животу изгледа да ефекат нестаје.

Може се десити да се на папиру сматра да мушкарац у дугој вези има боље квалитете, али у пракси то не чини већу вероватноћу да ће га привући жена јер је недостижан.

Друштвени утицаји, као што су табу и ризици ванбрачних веза, могу играти улогу у пригушивању привлачности.

За неке људе, боравак у вези чини да се осећају боље у вези са собом - то се зове самопоштовање условљено односом (РЦСЕ).

Али ако људи са вишим РЦСЕ-ом остану у контакту са бившим, то може поткопати тренутну везу.

Можда неће раскинути са тренутним партнером, али то може учинити да мање цене тренутну везу.

Можда је један од разлога због којих се неки људи још љуте на бившег партнера тај што имају тенденцију да имају сличне особине као и садашњи партнер, каже Јобин Парк, научница на постдокторским студијама у лабораторији Мреже за емоционално благостање на Универзитету Калифорније, у Сан Франциску.

(Мада изгледа да екстровертне људе мање привлаче људи попут њихових бивших.) Парк се питала да ли то значи да већина нас има фиксни „тип&qуот;?

Чини се помало чудним да више волимо партнере који су попут наших бивших - на крају крајева, мора да је постојао разлог за раскид. Парк је посматрала личности бивших и садашњих партнера 12.000 људи током девет година, који су испитивани након раскида и нових романса.

Један од разлога зашто би наши бивши могли бити слични нашим новим партнерима је једноставно тај што бирамо партнере из сличног круга - они обично буду колеге, пријатељи са универзитета или људи исте религије, тако да је вероватно да ће имати сличан ниво образовања, политичке ставове или карактер.

Али то такође значи да ће бити слични нама.

Као чланови тих група, и ми би требало да имамо те особине.

У студији Парк, заводник, њихов бивши и тренутни партнер сви су постигли сличне резултате на тесту личности, подржавајући идеју да бирамо људе попут нас, вероватно зато што бирамо људе из сличног круга.

Међутим, постојао је и значајан ниво „изразите сличности партнера&qуот;, што значи да се јединствени профил бившег и садашњег партнера такође поклапао.

„Уместо да једноставно посматрамо сличност у свакој особини једну по једну, на пример, 'да ли је Џон тако добар у екстраверзији као Мајк', посматрамо их другачије - 'да ли је Џон тако добар у екстраверзији, умерен у отворености, лош у неуротицизму... као Мајк' , све у исто време, како би се ухватила општа сличност два партнера&qуот;, каже Парк.

Пошто људи генерално имају позитивну пристрасност о себи, вероватно постоји одређени степен сличности између било које две особе, додаје она.

Изразита сличност партнера добија на сличности која још постоји између Џона и Мајка након што се узме у обзир општа сличност и сличност са нама.

Дакле, постоје и докази да имамо „тип&qуот; осим „неког попут нас&qуот;.

Ако имамо тенденцију да излазимо са људима који су слични по личности, да ли смо осуђени да правимо исте грешке са новим партнерима?

Могуће.

Односи имају тенденцију да имају одређени степен сличности, на пример, број неслагања, што је у складу са истраживањем Парк у смислу да ако излазите са сличним партнером, наилазите на сличне успоне и падове.

Духови прошлости бивших могу се задржати и на друге начине.

Људи мисле да се њихов укус за партнере временом мења - можда како сазревају траже различите квалитете.

Али може бити случај да се наш укус мења тек након раскида.

Када парови остану у истој вези, њихови описи „идеалног&qуот; партнера остају доследни.

Али у студији о брачним паровима који су се развели и поново венчали, њихови описи идеалног партнера су се променили - ажурирали су своје преференције када су се вратили на тржиште.

Паркова има сугестију зашто су раскиди катализатор за промену идеалног партнера: док смо у вези мотивисани да „будемо уверени&qуот; у избор партнера, када смо слободни немамо разлога да мењамо преференције. Али раскид је право време за преиспитивање.

Али само зато што су нам се укуси променили, да ли то значи да се заправо забављамо са различитим људима?

Вероватно не, каже Парк.

Иако можда имамо новог „идеалног&qуот; партнера, можда нећемо моћи да га пронађемо и можда бисмо могли да изађемо са неким сличним нашем бившем.

Ово се стално понавља у истраживањима веза које је ББЦ Нудућност раније посматрао: можда мислимо да знамо шта желимо, али у пракси не излазимо увек са том идеалном особом.

Чак је и идеја о „забављању&qуот; мало ван моде за младе, који се уместо тога повезују или друже, каже Џесика Зибенбрунер, професорка романтичних веза одраслих на Универзитету Винона у САД.

Половина дугорочних веза младих одраслих такође садржи период поновног укључивања-искључења, а половина младих који раскину настављају да спавају са бившим после тога, наводе Сара Халперн-Микин, социолошкиња са Универзитета Висконсин-Медисон у САД и њене колеге.

Граница између садашњег, бившег и будућег партнера је много нејаснија него што је икада била.

Стога је тешко израчунати број бивших које неко има.

Парк има неколико савета за партнера који покушава да процени потенцијалну везу.

„Пре него што пожурите у другу везу, вреди размислити о томе какав сте партнер били у тој вези&qуот;, каже она.

„Везе на крају граде и обликују оба партнера - ако откријете да и даље имате исте проблеме у свим везама, један део тога може бити ваша гравитација ка истим особинама личности код партнера које доприносе доследности у проблемима у вези.

„Други део можда значи да решавате проблеме на исти начин.&qуот;

Наши бивши могу открити много тога о нама, а да никада ништа не кажу, закључује Андерсон.

„Неко ко је освојио наклоност неколико изузетно привлачних бивших, на пример, може имати све врсте пожељних карактеристика - отуда њихова способност да привуку веома тражене партнере.&qуот;

Тејлор Свифт је можда у праву да се жене неједнако процењују због њихове прошлости забављања, али постоје добри разлози да будемо фасцинирани нашим бившим.

Можда би сви требало пажљивије да погледамо сопствену љубавну прошлост.

Можда ће вас занимати и овај видео: На ком меридијану живи љубав

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.19.2022)