Никола Роквић посетио село где му је на кућном прагу убијен деда Овде је одрастао покојни Маринко, спаљена кућа, речи парају душу

Тамо код најдаљих брда, где сунце ноћу се крије, кућа је моја стара… Јако емотивна два дана у Босанском Петровцу у мом Колунићу, слике из детињства се само враћају... Драго, Боса, Маринко, Славица, Марко, Дујо, Драгана, Бранка, Глиша, Осмо, Дане, Тихо, Нико, Мара, Исмет као да су ту сви заједно… Ова ливада је за мене као петогодишњака била бесконачно пространство! Осећао сам се као да је цео свет мој! Радост, љубав, топлина и осмех! И даље верујем само у то!