Америка и Холивуд: Тајни дневник Мерилин Монро - исповест жене за којом су жудели милиони

Један од разлога зашто Мерилин Монтро упорно остаје толико моћна и видљива икона лепоте и гламура јесте зато што никад није остарила пред камерама.

За разлику од њених вршњакиња Елизабет Тејлор, Деби Рејнолдс и Џејн Расел, она је остала овековечена као слика савршенства: мешавина паперјасте плаве косе, поспаних капака и блиставог осмеха који делује истовремено заводљиво и безбрижно.

Колико је стварно безбрижна била, међутим, постало је дугогодишња културолошка опсесија која данас умногоме надилази занимање за њене филмске улоге.

Околности смрти Мерилин Монро одувек су се доживљавале мрачном страном те светле визије; лекција о претеривању и зависности, за све оне који жуде за шампањцем и вртлогом секса и гламура призваним гласинама о Кенедијевима, Френку Синатри и Џоу Димађију.

Биографи и новинари су у детаље гомилали приче о зависностима и психијатријским болестима, доприневши стварању легенде о Мерилин Монтро као трагичној жртви.

Она је била девојка рођена у погрешном делу града, са детињством проведеним по хранитељским домовима и одраслим добом током које су је искоришћавали мушкарци за чијом је наклоношћу жудела и који су је на крају и одвели у усамљеничку, мистериозну смрт.

Године 2010, међутим, објављени су њени приватни записи који су открили много контемплативнију и поетску Мерилин, што се најбоље види из њених руком писаних песама, писама и дневничких забелешки.

Ова кореспонденција и колекционарски предмети објављени су у књизи Фрагменти: Песме, интимне белешке, писма Мерилин Монро, коју су приредили Стенли Бучтал и Бернард Комент.

Те белешке су писанија једне песникиње: особе коју је водила потреба за писањем и изражавањем пажљиво бираним речима.

Она покушава да нађе прецизан израз који ће дочарати њено расположење или осећање, што показује рефлексивност и даје увиде у њену звездану личност који исказује мрачну интелигенцију.

Као што уредници напомињу:

„Збирка докумената представљена овде није ништа мање од праве ризнице… нема ничег прљавог или ниског, у овој књизи нема трачева; то није био Мерилинин стил. Ове белешке откривају интимност без разметања, сеизмичка мерења једне душе&qуот;.

„Оне не одузимају ништа од Мерилинине мистерије већ је само чине опипљивијом. Она је била несхваћена звезда са магнетском силом која је залудела многе компасе кад би им се нашла у близини.&qуот;

• Ко је открио везу Џеки Кенеди и Аристотела Оназиса
• Зашто многи пореде Меган Маркл са принцезом Дајаном
• Ворхолов портрет Мерилин Монро продат за рекордних 195 милиона долара

„Доживљај саме себе&qуот;

У белешкама које је откуцала на почетку брака са Џејмсом Доертијем раних четрдесетих, Мерилин је у тинејџерском узрасту написала да „од свих ових мисли и писанија руке ми се тресу, али само желим да наставим да их избацујем из себе све док та велика здела у мозгу, иако не сасвим испражњена, макар не буде била растерећена.&qуот;

Ово показује како је процес писања био од интегралне важности за Мерилинину негу о самој себи и њеном благостању.

Ту је она такође смела да буде искрена, вероватно на начин на који није могла на другим местима.

У недатираном одломку из своје свеске она је написала:

„Некад стварно не могу да поднесем Људска бића - знам да сви они имају властите проблеме баш као што ја имам своје, али стварно сам сувише уморна од њих.

„Разумевање, прихватање, присуствовање неким стварима напросто ме изнурује.&qуот;

У њеној свесци Регистар из отприлике 1955. године, она пише да је њена „прва жеља била да буде глумица&qуот; и да јој је циљ да ради посвећено и осећајно, „и да се тога не стиди&qуот;.

Њен нагон да ради на себи и властитом умећу био је непоколебљив:

„Могу и хоћу да помогнем себи и радићу на стварима аналитички колико год то болно било&qуот;, и у свесци је записала једну реченицу: „Изградити доживљај саме себе&qуот; - као да су је те речи на неки начин усидриле и подсећале је на шта мора да обрати пажњу.

На папиру исцепљеном из бележнице хотела Валдорф Асторија написала је да „не смеш да се обавезујеш или пристајеш на ангажмане&qуот; и „не смеш да заборавиш да нема ничег што ти недостаје - нема ничега око чега треба да будеш самосвесна - имаш све сем дисциплине и технике коју учиш и тражиш сама.&qуот;

Она је радила на тим техникама да би победила свој страх, али се он увукао у сваки аспект њеног живота, као што је и брак са Артуром Милером.

Док су били у Енглеској, на снимању Принца и плесачице, пронашла је страницу са Милеровим белешкама за које је он тврдио да су скице за новог лика на ком ради, а у којима се изражава разочарање у њихов брак и признаје да је се понекад стиди пред пријатељима.

Био је то поражавајући ударац за Мерилин, а њене белешке из тог времена показују колико је стварно тежак он био.

Она пише:

„Мислим да сам се одувек дубоко плашила да будем нечија жена пошто из живота знам да нико не може да воли другога, икада… Почев од сутра, повешћу рачуна о себи, јер је то све што заиста имам и видим да сам одувек имала.&qуот;

Фрагменти које је записивала на комадићима папира откривају жену која непрестано ради на томе да стане чврсто на земљу, да помогне себи и да победи све своје демоне.

Они показују и решеност Мерилин Монро и њену снажну вољу.

Било да се ради о планирању прослава или припремама за улогу, Монро је била минуциозна и чврсто решена да да све од себе.

Интимни записи

За оне који су истински фасцинирани приватним и породичним животом Мерилин Монро, ту је и књига о садржају њеног ормарића за документацију, ММ - Лично.

У њој историчар Луис Бенер користи фактуре, рачуне, писма, уговоре и пословне документе да оспори многе претпоставке о Монро, као што је идеја да она није добро водила пословне књиге: садржај њеног ормарића показује да јесте.

Бенер демонстрира колико је Монро била способна особа која је уживала у кувању, дописивању и многим добрим пријатељствима.

А у књизи Мерилин Монтро: Лична архива ауторке Синди Де Ла Хоз, факсимили из архиве као што су рођенданске честитке, чекови и телеграми, стварају утисак да можете да уђете у домаћински живот Мерилин Монро, са тактилним приступом интимној кореспонденцији.

Најважнија ствар коју ови дневници и записи постижу је да дају Мерилин Монро њен глас

Овај приступ Мерилинином животу изван великог платна послужио је као погонско гориво за њено савремено присуство на друштвеним мрежама, са безброј страница на Пинтересту, Инстаграму и Фејсбуку посвећеним њеним досеткама, цитатима и писанијима.

Али важно је не заборавити да то писаније нису само белешке или шкработине.

Оне нису биле намењене за објављивање.

Оне су маштовите и поетске рефлексије и опсервације жене која је имала порив да се изрази катарзично и креативно.

У њима она може да искаже искрено шта осећа у вези са тим шта жели.

Ти записи су много више у складу са фотографијама Мерилин Монро као контемплативном мислиоцу и страственој читатељки.

Можда на крају фотографије Мерилин Монро како чита Уликса нису позиране иронично.

Најважнија ствар коју ови дневници и записи постижу је да дају Мерилин Монро њен глас: без посредника, настали њеном властитом руком, као директна веза са њеном рефлективном свешћу.

То је дијаметрално супротан начин асоцијације на Монро од дводимензионалног пинап модела или „девојке&qуот; са великог платна.

Они сугеришу шта је та „девојка&qуот; могла да ради у стану док је Ричард Шерман имао кризу средњег доба на спрату ниже у Седам година верности или шта је Чери могла да записује у дневник у гардероби у Аутобуској станици док је планирала путовање до „Холивуд енд вајна&qуот;.

Другим речима, они дају умну, имагинативну и интимну димензију културној икони званој Мерилин Монро, омогућивши нам да се поистоветимо с њом као мислећом, осећајном женом са жељама и ставовима, као што их имамо и сви ми.

Луси Болтон је виша предавачица филмских студија на Универзитету Краљица Мери у Лондону и гошћа уредница на #Марилиневеридаи: Трајност Мерилин Монро као културне иконе у часопису Филм, мода и потрошња.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.05.2022)