У Србији се у рудним лежиштима налази 600 тона злата (ФОТО/ВИДЕО)

У рудним лежиштима у Србији налази се око 600 тона злата, процена је Геолошког завода Србије. Тренутно га из руде бакра издваја једино кинеска компанија Зиђин у РТБ Бору. Најплеменитији метал се издваја из свих лежишта тог рудника у Мајданпеку, Великом Кривељу, Церову, Борској реци и Чукару Пеки, које је отворено 2021. године.

У већим количинама злато се експлоатише и из концентрата руде рудника Леце, иако се третира, првенствено као рудник олова и цинка.

Злато се, према речима заменика директора Геолошког завода Србије Предрага Мијатовића појављује и у неким рудним телима рудника олова и цинка Грот код Врања.

"Злата у Србији има на много места, досадашњим геолошким истраживањима утврђено је да се злато појављује на скоро 200 локација, међутим само на два места у Србији се врши експлоатација злата, а једно од највећих експлоатација у оквиру борских лежишта у источној Србији је и рудник Леце на територији општине Медвеђа. Једини прави рудник злата где је злато основна сировина је рудник Благојев камен, близу Мајданпека, медутим он у експлоатацији није од 2.0000 године", рекао је Мијатовић.

Осим примарних лежишта злата у Србији су регистрована и лежишта у алувијалним наносима река Пек са притокама - Тодорова река, Чубера, Бродица, Гложана, затим Власине, Нере и Расине, која је највећим делом потопљена акумулационим језером, па више нема велики потенцијал.

Целокупна количина произведеног злата, према српским законима, мора прво да се понуди Народној банци Србије, а случају да она одбије да га по берзанској цени откупи, Зиђин би могао да тражи дозволу за извоз, али то се до сада није десило.

Мијатовић каже да Народна банка Србије злато не откупљује од испирача алувијалних наноса у рекама.

"Један од разлога је и што злато које ти испирачи добију испирањем алувијалног наноса није велике чистоће има доста примеса, једна од примеса је и сребро, а колико знам Народна банка откупљује само чисто злато", објашњава Мијатовић.

Компанија Зиђин је за три и по године Народној банци Србије продала 5,74 тоне злата, а за шест месеци ове године је произвела и испоручила 852 килограма злата. Злато чини 14,5 одсто девизних резерви Србије и вредно је 2,1 милијарду евра.

Србија је, према последњим подацима Светског савета за злато, са 38,1 тоном златних полуга у девизним резервама водећа земља у региону по количини тог племенитог метала, депонованог у трезорима НБС, а у свету је на 54. месту.

Прилог Кинеске Медијске Групе (ЦМГ).

(Бета, 08.08.2022)