Србија и историја: Сава Текелија, 'најобразованији Србин свог доба', који је школовао Теслу, Лазу Костића и Змаја

Становници Београда, Новог Сада, Зрењанина, Бањалуке и румунског Арада истовремено корачају кроз ове стотинама километара удаљене градове, а спаја их нешто чега можда нису ни свесни.

Сви они шетају улицом Саве Поповића Текелије, филантропа, хабзбуршког интелектуалца и племића, првог доктора права српског порекла и једног од првих председника Матице српске.

Истовремено је био пријатељ просветитеља Доситеја Обрадовића и противник језичке реформе Вука Караџића, заговорник подизања Првог српског устанка и његов несуђени вођа.

„Био је најобразованији Србин свога доба, имао је велико богатство и био је изузетно утицајан у целој српској заједници у Хабзбуршкој монархији.

„Био је и човек са идејом, иако те његове идеје некада нису прихватане&qуот;, каже Драган Станић, председник Матице српске, за ББЦ.

Многи га памте по Текелијануму, заводу за школовање сиромашних ученика из Србије, који је овај племић подигао 1838. године у Будимпешти, а кроз њега су прошли Никола Тесла, Лаза Костић, Јован Јовановић Змај, Јован Стерија Поповић, Јосиф Панчић и многи други.

• Матица српска - шта представља најстарија национална установа културе
• Чији је Тесла, а чији Иво Андрић
• Шандор Петефи - песник и револуционар уткан у „мађарску душу&qуот;, српску књижевност и стихове тамбураша

Текелијанум је временом постао „главно стециште интелектуалних снага српског народа, које су доприносиле његовом културном и цивилизацијском напретку&qуот;, каже за ББЦ на српском доктор Саша Јашин, протонамесник Будимске епархије Српске православне цркве, која данас брине о овом здању.

„После настанка Српског народног позоришта 1812. и Матице српске 1826, он се сматра трећом званично најважнијом установом Срба у Угарској&qуот;, додаје он.

Текелијанум - „српски Пантеон&qуот;, који је Србе гурнуо „из средњег у модерни век&qуот;

Сава Текелија основао је 1838. године установу у улици Верешпалне у срцу Будимпеште, недалеко од православне цркве и тадашњег Пештанског универзитета, чија је сврха била да омогући школовање најбољим српским ђацима, који то нису могли да приуште.

Део здања био је и седиште Матице српске, институције чији је Текелија био доживотни председник (од 1838. до 1842.) и која је била задужена за надзор над ученицима.

Идеја овог племића била је „брига о младима који ће се школовати у Пешти и постати интелектуалци са јасном националном самосвешћу&qуот;, каже Драган Станић, садашњи председник Матице српске.

„Положио је и значајну количину средстава, па се Матица издржавала од камате коју је убирала на основу тог новца&qуот;, додаје Станић.

У почетку се у овај својеврсни ученички интернат уселило 12 студената, а кроз њега ће током наредних деценија, све до Другог светског рата, проћи више од 350 ученика српског порекла.

Међу питомцима Текелијанума била су многа истакнута имена српске науке и културе 19. и 20. века - у њему су учили ботаничар Јосиф Панчић, књижевници Лаза Костић и Коста Руварац, научник Никола Тесла, а песник Јован Јовановић Змај је током студија медицине у Будимпешти радио као надзорник у тој институцији.

Текелија је на тај начин помогао да се „однегује један врло стабилан интелектуални слој српског народа&qуот;, каже Станић.

Академик Василије Крестић сматра да су текелијанци, као високо образовани млади људи којих тада међу Србима није било много, „попунили видну празнину у тадашњем српском друштву&qуот;, али да се не може рећи да су они својом бројношћу „учинили неки крупан интелектуални заокрет&qуот;.

Сава Поповић Текелија подарио је Текелијануму и библиотеку, а Матици српској штампарију, која је била смештена у подруму здања.

То је била „корисна идеја&qуот;, пошто су тада најближе штампарије биле у Венецији и Бечу, али оне „нису биле специјализоване за словенску, а тиме ни српску књигу&qуот;, прича Станић, који данас руководи Матицом.

Ипак, било је потешкоћа у покушајима да она у потпуности заживи, пошто хабзбуршки двор у Бечу није благонаклоно гледао на то, додаје он.

• Јосиф Панчић и прича о оморици - „леденој лепотици&qуот;
• Иван Ђаја - „ренесансни човек&qуот; и академик који је гласао да Тито не буде почасни члан САНУ
• Век Васка Попе, уметника који је „песмом мислио&qуот;, а писао да би се осећао живим

Током првих година Текелија је и сам често боравио у задужбини, где се лично старао о томе да ђацима које је стипендирао обезбеди све оно што им је потребно за школовање.

Саве Текелије присећао се и Јован Суботић, правник, писац, академик и питомац Текелијанума, који га је упознао и описао у последњим годинама његовог живота.

„Висок, мало погнут стари господин, са особито фином, белом и руменом кожом на образу, а седим, ретким, финим власима на глави&qуот;, наводи се у публикацији Сава Текелија, први српски доктор правних наука правника и хроничара Жељка Фајфрића.

Текелијанумске дане описивао је и књижевник Вељко Петровић, који је у ову институцију доспео после смрти њеног оснивача, а његови записи пренесени су у Фајфрићевом делу.

„Још у време мога текелијанумског ђаковања памтило се да је осамдесетгодишњи старац својеручно закључавао увече капију, па пред легање надгледао да ли су му сви на броју, за књигом или у постељи.

Но, често је морао да мења браве и кључеве. Ђаци су крадом бежали и теревенчили, а он се виђао с фењером у руци како их тражи по познатим околним механама.

Чак су му, по повратку, питомци певали под прозором уз тамбуре и разбијали винске чаше о врата.

Добри старац гунђао је, грдио, совјетовао и праштао лудој младости&qуот;.

Због значајне просветитељске улоге и свега што су питомци Текелијанума касније урадили за српску културу и науку, ова установа је, „с разлогом називана српским Пантеоном&qуот;, сматра протонамесник Саша Јашин.

„Задужбина је помагала и омогућила израстање значајне плејаде српских интелектуалаца, која је убрзала прелаз свог народа из средњег у модерни век&qуот;, закључује он.

Аманет Матици српској

Текелија није био међу оснивачима Матице српске, али је имао „прекретничку улогу&qуот; у њеној историји, сматра данашњи председник Станић.

„Несумњиво је од највећег могућег значаја и једно је од најзвучнијих имена међу свим председницима Матице српске, утицао је да се Матица стабилизује и добије конзервативнију димензију, али и системски облик и ширу делатност од оне пре њега&qуот;, наводи он.

Овај племић из Арада био је један од првих и највећих добротвора културне организације Срба у Аустроугарској од самог оснивања те институције, што је подстакло и друге имућне људе тог времена да помогну развој Матице српске.

„Сваке године је, од 1826. па надаље, давао Матици 100 форинти у сребру и 100 форинти у бечкој валути и живо је учествовао у матичином раду, а знатну услугу за рад Матице учинио је Текелија кад јој је купио штампарију&qуот;, каже академик Василије Крестић.

Текелија је 1838. године изабран за доживотног председника ове организације, која је од те године била смештена у Текелијануму, здању које је он подигао.

Библиотека Саве Текелије, највећа приватна библиотека међу Србима у 18. веку, са око 4.000 књига, пренета је у Текелијанум марта 1843, а данас се та библиотека чува у Матици српској и садржи 7.104 књиге на разним језицима, наводи се на сајту Библиотеке Матице српске.

Лична библиотека Текелије садржала је 1984 књиге на 15 језика, а њу је после смрти оставио Матици.

„То је велико благо - када погледате које су књиге у тим библиотекама, које данас чувамо у Матици српској, можете видети колико је Текелија заправо био образован човек и која је била ширина његовог знања&qуот;, објашњава Станић.

Једно од првих значајнијих дела које је Текелија подарио Матици српској био је његов рукопис Душановог законика, додаје се на сајту те институције.

Поред књига, здања и идеја, Текелија је Матици српској завештао и сву имовину која је за њим остала, пошто није имао наследнике.

„Незнање је корен и извор свакога зла&qуот;

Иако си били угледна хабзбуршка племићка породица, Текелије су се у доба Савиног рођења (1761) суочавали са немаштином.

Део породице одселио се за Русију, али су Савини родитељи одлучили да остану у Араду, граду у којем је њихова, тада осиромашена породица и даље уживала углед, о чему је писао српски историчар Александар Форишковић у делу Мемоари Саве Текелије.

„Ишао је градом у којем се још знало за топониме: Текелијина црква, Текелијин ров, Текелијина варош, Текелијин трг, Текелијин чардак, а при томе је он носио то презиме, био син родитеља обрваних парницама око пустара и имовинским потраживањима оних припадника куће који су напустили Арад и отишли да живе у Русији&qуот;, описао је Форишковић.

У овом граду завршио је основну школу, а касније је наставио образовање у будимској гимназији.

После гимназије, породица је желела да се он врати у Арад и ожени се, како је сам Текелија описивао у његовим мемоарима, али је превагнула жеља за образовањем и „није му остало друго него да унајми кола проста и крадом побегне&qуот;.

„Незнање је корен и извор свакога зла&qуот;, сматрао је Текелија, наводи се у тексту српског историографа Жељка Фајфрића.

„Само је право знање кадро да истреби та два главна и најјача непријатеља човеку; незнање и заблуду, помешану сујеверјем и гордошћу.

„Само знање је светлост истине, која просвећује човека&qуот;, описивао је Текелија.

Прво се отиснуо у Беч, а 1779. одлази у Будим, где је започео студије филозофије, да би се потом усмерио на право и 1786. године је на Пештанском универзитету постао први доктор правних наука међу Србима, наводи се у његовој биографији на сајту Музеја Војводине.

Али, глад за знањем Саве Текелије ту се није завршавала, каже историчар Крестић.

„Бавио се и цртањем, у Бечу је изучавао природне науке, свирао је флауту, учио је француски, италијански и шпански.

„Био је присталица Доситеја Обрадовића и просвећеног апсолутизма, није се слагао с Вуком Караџићем и његовом језичком реформом, бранио је и заступао славеносрпски језик&qуот;, набраја академик.

Текелијино противљење језичкој реформи Вука Караџића потврђено је када је пре смрти одлучио да део имовине остави Матици српској, напомиње Ненад Нинковић, професор на катедри за историју Филозофског факултета у Новом Саду.

„Оставио је велика средства Матици српској, на чијем је челу био, али под условом да не прихвати реформу и правопис Вука Караџића&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Ипак, то је била једна од Текелијиних идеја које нису могле да се спроведу, сматра Драган Станић.

„Она није могла дуго да се брани у даљем развоју установе, али и самог српског народа и нације&qуот;, додаје данашњи председник Матице српске.

• Колико (не) знамо о Вуку Караџићу
• Заоставштина Велике школе у Србији - „мотор развоја државе и друштва“
• Које су најстарије гимназије у Србији и како су осниване

Политичке идеје и писма Наполеону

Интересовања арадског племића и доктора права сезала су даље од сфера науке и уметности, а у неколико наврата гласно је заговарао политичке идеје које су се тицале статуса Срба јужно и северно од Дунава.

Као један од 25 представника племства изабран је за посланика на Темишварском сабору српског народа у Аустроугарској 1790. године, на којем је „одиграо једну од кључних улога&qуот;, прича Саша Јашин из Будимске епархије СПЦ.

Скуп у истоименом граду у данашњој Румунији Срби су организовали како би се разрешило питање статуса ове етничке групе у Хабзбуршкој монархији.

Већина окупљених подржали су идеју да се статус Срба, као и до тада, базира на царским привилегијама из Беча, док је Текелија представио супротан план - желео је да сарадњом са Мађарима за његов народ добије једнак грађански статус у Угарској.

Према његовом плану, тај статус би био гарантован угарским законима и не би био завистан од самовоље хабзбуршког цара.

„Био је то значајан заокрет у дотадашњој српској политици, која је од Велике сеобе Срба 1690. увек била ослоњена на Беч и на политику Двора&qуот;, сматра историчар Крестић.

Политичке амбиције Саве Поповића Текелије поново су испливале почетком 19. века, у предвечерје Првог српског устанка против турске власти, који је предводио Ђорђе Петровић Карађорђе.

Пре него што је Петровић изабран за предводника устанка, Текелија је очекивао позив из Србије и надао се улози „предводника устанка&qуот;, наводи се делу Доба Карађорђа и Саве Текелије историчара Живојина Андрејића.

Сковао је и план о стварању Илирског краљевства на Балкану, која би била савезник Француске и противник ширења утицаја Аустрије и Русије, насупрот Петровићевом савезништву са Русијом, о чему је 1804. године писао француском цару Наполеону Бонапарти.

Саветовао је цару да помогне српске устанике у формирању државе, али како Наполеон није одговорио, Текелија му је још једном писао 1805, пославши му мапу државе о чијем је формирању маштао, додаје Андрејић.

Ипак, француски цар није услишио његову молбу.

• „Карађорђе” се враћа кући: Како је изгледала потрага за најстаријим српским играним филмом
• Ко је Сава Владиславић Рагузински - дипломата руског цара и Србин коме је Вивалди посветио оперу
• Како Наполеон и даље дели Француску, 200 година после смрти

Док се о политичком утицају Саве Текелије међу Србима са обе стране Дунава може разматрати због наведених примера, о његовом значају за Хабзбуршку монархију у целини „не можемо говорити&qуот;, сматра Василије Крестић.

„То је само зрно песка у хабзбуршком мору&qуот;, оцењује академик.

Како су Текелије постале хабзбуршки племићи?

Породица Поповић Текелија потиче од „старе властелинеске српске лозе&qуот;, а прешла је у Аустроугарску и населила се у Банату после пада Српске деспотовине 1459. године, напомиње Крестић.

Међутим, око места у тадашњој Србији у којем су живели преци Саве Текелије историчари још увек нису успели да се сагласе.

Петар Текелија, Савин стриц и генерал у руској војсци, тврдио је у његовим мемоарима да је породица давно пре патријарха Чарнојевића стигла из Србије, где је држала Текије и околна места, каже отац Саша Јашин из Будимске епархије Српске православне цркве, који је изучавао Текелијин живот и дело.

„Другачије мишљење је да су Текелије пореклом са Чепелског острва из села Тукуље код Будима&qуот;, додаје он.

Најзнаменитији члан ове фамилије, поред Саве Текелије, био је прадеда Јован Поповић Текелија, који се као ратник борио на страни Хабзбуршке монархије.

Био оберкапетан Поморишке војне границе, борио се у Великом бечком рату (1683-1699), где се посебно истакао у бици код Сенте између Аустроугара и Турака (1697), имао је и улогу у гушењу Ракоцијевог устанка (1703-1711), када је са одредима састављеним претежно од српских војника помогао да се зауставе угарски побуњеници предвођени Ференцом Ракоцијем, објашњава професор Ненад Нинковић.

Јован Поповић Текелија је после ових заслуга 1706. године „добио племство, а преко њега и његови наследници&qуот;, чиме породица Текелија постаје знаменита у овом делу монархије, додаје Нинковић.

Јован Текелија, Савин отац, био је такође погранични војник у Араду, док је мајка Марта била нећака Павла Ненадовића, карловачког митрополита Српске православне цркве у 18. веку.

Шта је данас остало од Текелије?

Како Сава Текелија није имао наследнике, породично име после његове смрти носио је још само синовац Петар Текелија, који је живео у Бечу, али је само две године касније и он преминуо.

За Савом презиме није остало, али јесу многе задужбине и фондације од којих су Срби са обе стране Дунава имали користи деценијама после његове смрти.

У Војводини, посебно у Матици српској, Текелија и данас „ужива дужно поштовање и сећање&qуот;, а у Мађарској је поштован превасходно због Текелијанума, каже Крестић.

Текелијанум је 1952. године одузет у процесу национализације имовине у тадашњој социјалистичкој Мађарској, а 1996. године враћен је Будимској епархији.

После 10 година радова на обнови зграде, она је 2015. године поново отворена.

„Данас обновљено здање, чији је власник Епархија будимска, има више функција, а слично својој некадашњој намени у њему се, поред осталог, налази и један од два српска ђачка дома у Будимпешти&qуот;, каже Саша Јашин.

Матица српска је 2009. године објавила Текелијину докторску дисертацију, а 2021. године је у Музеју Војводине одржана и изложба посвећена његовом животу.

Испред улаза у зграду Матице српске налази се његова биста, дело вајара Јована Солдатовића, која Новосађане и све оне који посете овај град подсећа на његов значај.

„Вредност Саве Текелије никада неће моћи да буде заборављена и он је човек којем је увек вредно враћати се&qуот;, закључује Драган Станић.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.29.2022)