Боровић: Инфлаторни порез – ћар државе преко леђа грађана

 Председник Одбора Народне странке за привреду и финансије Борислав Боровић изјавио је да је држава буџет за 2022. годину пројектовала на ниво инфлације испод четири одсто, а међугодишња инфлација за јул износила је већ 12,8 одсто уз процену да ће бити знатно већа када се на цене одрази покупљење струје или суша.

Боровић је оценио да је све између пројектоване и стварне инфлације - "ћар" државе због повећаних буџетских прихода.

"Ћар државе је чист губитак грађана и драматично обезвређивање њихових прихода. И то не за проценте званичне инфлације, већ за раст цена основних животних намирница који је близу 40 одсто", навео је Боровић и објаснио да инфлација у Србији није инфлација тражње ни у једној својој варијанти, јер имамо вишак новца у оптицају, нити расте ефективна тражња у односу на период држања инфлације под контролом.

Реч је о готово класичној инфлацији трошкова где је раст цена узрокован растом трошкова производње или ценом из увоза.

"У тој ситуацији мора да реагује Министарство финансија сетом фискалних мера који ће утицати на смањење трошкова производње, попут укидања или смањивања акцизе на струју и гориво, посебно у пољопривреди те субвенцијама и при куповини вештачког ђубрива... Или повећањем пореза на профит корпорација, увођењем пореза на луксуз, корекцијом пореза на доходак као начин правичне расподеле инфлаторног пореза. У стварности је све супротно и зато ће инфлација расти из месеца у месец", рекао је Боровић.

Како је наведено у саопштењу, он сматра да ће ограничење цена намирница логично довести до несташице те робе.

Влада чак и део увозне инфлације (трошкова) појачава фискалним и парафискалим наметима, па и када пада цена нафте у свету, цене деривата на пумпама Србије расту.

Са друге стране, НБС гледа у правцу Фед и нарочито ЕЦБ и преписује њихове антиинфлационе мере иако је очигледно да се лек за инфлацију не налази у монетарним мерама.

Ипак, НБС у континуитету од прошле године повећава референтну каматну стопу, сада на ниво од 3,5 одсто, а што су веће референтне стопе, то је већа стопа инфлације.

"То ће гурнути привреду у рецесију и вероватну стагфлацију као комбинацију рецесије и инфлације. Посебна трагична прича је о повећању цене струје, узрокована корупцијом, јавашлуком и стратешким промашајима у вођењу ЕПС и последично повећања цена струје из увоза која инфлацију гура у опасном смеру", рекао је Борислав Боровић, председник Одбора Народне странке за привреду и финансије.

(Бета, 11.09.2022)