Новинар Бошко Јакшић за Медија центар: Блинкенова листа без Београда

 Руска војска је после муњевите контраофанзиве украјинских снага неочекивано лако изгубила велике делове североистока Украјине што наводи на закључак да су њена офанзивна дејства потрошена барем за неко време, оценио је данас новинар Бошко Јакшић у коментару датом Медија центру.

Западни партнери украјинског председника Володимира Зеленског настављају да шаљу наоружање и обавештајне податке како садашња офанзива не би посустала суочена са свим изазовима око снабдевања људством, горивом и муницијом.

Вашингтон не жели непријатна изненађења. Рат није завршен. Приликом недавне посете Кијеву, амерички државни секретар Ентони Блинкен (Антхони) најавио је 2,2 милијарде долара нове војне помоћи Украјини, али и за 18 других земаља за које се сматра да су у опасности од неке евентуалне будуће руске агресије.

Остатак ће поделити Албанија, БиХ, Бугарска, Црна Гора, Чешка, Естонија, Грузија, Грчка, Косово, Летонија, Литванија, Молдавија, Пољска, Румунија, Северна Македонија, Словачка и Словенија, додаје се у опширном коментару.

На списку је осам држава југоисточне Европе, од којих је пет са Западног Балкана што потврђује појачану заинетресованост САД за регион у коме је Русија последњих година значајно ојачала свој утицај, навео је новинар.

На списку нема Србије, јер Американци војно-финансијски помажу само осведочене савезнике. Упадљиво на списку недостаје Турска, иако се ради о другој највећој армији унутрар НАТО. Режим Реџепа Тајипа Ердогана је последњих година показао да није поуздан савезник. Куповао је руске ракетне системе С-400.

Нема ни још једне чланице НАТО, Мађарске, чији премијер Виктор Орбан не престаје да кокетира са Путином отворено иритирајући западне партнере док не одустаје од промоције свог ауторитарног концепта "нелибералне демоктратије".

Исто важи и за Србију која је уз Белорусију и даље једина европска земља која је одбила да се придружи западним казненим мерама Русије. Уз Турску је једина која одржава авио саобраћај са Москвом. Јесте Београд у Генералној скупштини УН гласао за осуду руске агресије, али је после тога у Савету Европе одбио да подржи резолуцију сличног садржаја.

Блинкенова листа је јасна порука Београду, уколико хоће да је чита, додаје се у коментару.

(Бета, 15.09.2022)