Диктаторска балада

Он умишља да је Бог, да је велики, битан. У ствари трошан је, карикатуралан, маргиналан. Надасве – ситан. А одавно овде или негде другде изабран, додељен, трагичан. И безгранично сујетан. Диктатор ма који сматра – или грешим? – да је кобајаги кључан, да се око њега окреће свет, да због њега и у његовом смеру све птице лете. Док светски поредак и олигарси немилосрдни за њега редовно нимало не маре, (Осим што нама Балканцима каткад цинично „јело“ досоле и у