Sinovi, zastanite

Gde ste? Dokle ste stigli? Čekam. Dolazili ste i do sada iz daleka i ja sam vam zahvalan. Čekam da zastanete, opet. Na kratko. Uvek žurite. Treba da se odmorite. I da se vidimo. Da se zagrlimo. Vi osećate, vi znate da je očevo sunce na zalasku. Da se njegova svetlost gasi. Da se tama bliži. Jer ja, zbog duboke starosti, očekujem da odem u večni san. Vreme mi je. Zato vam se obraćam, sinovi moji. Nastali iz mene i majke, iz naše krvi, duha i duše. Ne zaboravite to