Мој град су моји пријатељи

Ужице је моје колико је и било који други град мој. Једнако тако је моје и Сарајево и Тител и Београд, сваки град у коме има људи које волим, у коме ме чекају сусрети којима се радујем. Немам никакав посебан однос према граду у коме живим и у коме сам рођена, гнушам се сваке приче о домаћима и дођошима. Сваки град у коме живиш и добро ти је, природно постаје твој. Годинама сам сваког јутра када пођем на посао, у нашој улици, пред истом кућом сретала старог комшију