Горанова прича о мајци је најтужнија сага о животу у иностранству: "Када сам одлазио на студије желела је да се једном вратим"
Блиц 14.10.2022
Вечита сапутница свих оних који напуштају своју земљу и одлазе у иностранство жељни бољег живота, авантуре или нечег трећег, несумљиво је - носталгија. И сви они који одлазе сложиће се да, када се саберу све мане и врлине новог живота, колико год он добар да био, носталгија наставља да нас прати, најчешће у једном лику чију праву вредност често откријемо, нажалост, прекасно.
Зато је прича Горана Вука о мајци, коју је послао за рубрику "Мој живот у иностранству", најнеобичнија, али најистинитија прича о животу у туђини. Његово писмо вам преносимо у целости: "Кад сам био мали мама ми је говорила да зими не идем без капе. Нисам је слушао па данас имам хроничну упалу синуса. У основној ме је молила да радим домаће на време. А ја био кампањац. Их, колико ме та навика само кошта. У средњој ми је говорила да се не враћам касно са тренинга.
