Nek propadne, nije šteta

Ne o ovoj lokalnoj, ne, udes ovdašnji i njegovo hroničarenje prilična su redovnost – u tome je ovaj list neobičan jedino utoliko što je svu ostalu dnevnu štampu prstom dotakao domaći kralj Mida i otad zlaćano pišu o zlatnom dobu, dok ih on oko tog svog čarobnog malog prsta vrti. Ne, ovo je bila priča o tome šta bi se desilo kada bi celo celcato čovečanstvo nekom abrakadabrom odjednom nestalo (a ne samo mi; mi, uostalom, ne nestajemo tako, nego sporo i mučno). Česta