Политика и Влада Србије: Ко су нова лица у кабинету Ане Брнабић

Неколико познатих министарских лица, неколико лица из света политике која стижу на министарска места и неколико потпуно нових, јавности готово непознатих људи.

Тако се укратко могу сумирати кандидати за министарска места у новој влади Ане Брнабић.

Имена предложених министара уместо ње, представио је председник Српске напредне странке (СНС) Александар Вучић после седнице Председништва и Главног одбора партије коју води.

Повратак међу министре чека лидера Социјалистичке партије Србије (СПС) Ивицу Дачића и Братислава Гашића, високог функционера Српске напредне странке (СНС).

Дачић је у протекле две деценије обављао низ кључних државних функција - био је премијер, министар полиције, као и министар спољних послова, што му је намењено и у предстојећем мандату.

У претходном сазиву био је председник Народне скупштине.

• Координатор служби безбедности у Србији - колико је важна будућа улога Ивице Дачића
• Нова Влада Србије: Више министарства, више и брига
• Где се преплићу Косово, Србија, Русија и Украјина

Гашић је за то време био директор Безбедносно-информативне агенције (БИА), где је постављен након скандала из 2016, када је пре обраћања медијима рекао да „воли новинарке које лако клекну&qуот; - то је изазвало велику буру у јавности због које је Гашић смењен са функције министра одбране.

Из претходног сазива позиције су задржали - иако ће неки преузети нова министарства - Синиша Мали, Томислав Момировић, Маја Гојковић, Ирена Вујовић, Никола Селаковић, Дарија Кисић Тепавчевић, Милан Кркобабић, Бранко Ружић, Маја Поповић и Новица Тончев.

Нова Влада Србије требало би да буде званично формирана у наредних неколико дана, када кандидати положе заклетве у Народној скупштини у којој напредњаци и социјалисти имају већину.

У кабинету више неће бити Ненад Поповић, Вања Удовичић, Ратко Дмитровић, Златибор Лончар, Јадранка Јоксимовић, Гордана Чомић, Марија Обрадовић, Татјана Матић, Анђелка Атанасковић, Бранислав Недимовић, Небојша Стефановић и Александар Вулин.

Позната имена из света политике

• Милош Вучевић - министар одбране

Вучевић је до сада био градоначелник Новог Сада - три пута узастопно је биран на ту функцију.

Важи за утицајног члана у табору напредњака, где је тренутно потпредседник странке.

Рођен је 10. децембра 1974. године у Новом Саду.

У званичној биографији наводи да је Основну школу „Васа Стајић&qуот; завршио у родном граду, а Гимназију „Јан Колар&qуот; у Бачком Петровцу.

Дипломирао је 1999. године на Правном факултету у Новом Саду, након чега се бавио адвокатуром.

• Горан Весић - министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Некадашњи високи званичник Демократске странке такође данас важи за важног шрафа у машинерији Српске напредне странке.

Претходних година био је заменик градоначелника Београда, иако је деловало да се за многе ствари више пита од тадашњег градоначелника Зорана Радојичића.

По завршетку априлских избора, нови градоначелник Александар Шапић, такође високи званичник СНС-а, критиковао је у неколико наврата рад претходне градске власти, често алудирајући на Весићеве пројекте.

• Партијски сукоби без епилога: Зашто се СНС ниједном није поцепао, а ДС јесте
• Председничке инаугурације: Од Титовог мерцедеса и старих ципела до напада на новинаре
• Колико је парламент у Србији „директна моћ народа&qуот;

Рођен је 18. фебруара 1969. године у Крушевцу.

Основну школу и гимназију завршио је у Краљеву, дипломирао на Правном факултету у Београду, а у политици има вишедеценијско искуство.

Некадашњи је човек од поверења и шеф кабинета бившег премијера Зорана Ђинђића, убијеног у атентату 2003.

У последњих 25 година, Весић је обављао низ функција на градском и државном нивоу, а бавио се и политичким консалтингом.

Учествовао је од 1997. до 2000. као саветник у свим изборним кампањама Мила Ђукановића, лидера Демократске партије социјалиста и садашњег председника Црне Горе, као и у изборној кампањи бивше председнице Републике Српске Биљане Плавшић 1997. године, пише Истиномер.

Претходно је, крајем деведесетих, био члан Извршног одбора Скупштине града Београда, као и одборник градске скупштине, па посланик Народне скупштине, као и саветник Бориса Тадића, бившег лидера Демократске странке, министра одбране и председника Србије.

Због свега тога, Весића многи сматрају важним „човеком из сенке&qуот;.

Био је део и управних одбора неколико јавних предузећа, попут Градског зеленила и Аде Циганлије, а у једном периоду имао је и важну улогу у кошаркашком и фудбалском клубу Црвена звезда.

• Александар Мартиновић - министар за управу и локалну самоуправу

Мартиновић је човек великог искуства као народни посланик.

Први пут је на ту функцију изабран још 2007. и то на листи Српске радикалне странке (СРС), а три године касније постао је и потпредседник радикала.

Међутим, после избора 2012, на којима радикали нису прешли цензус, Мартиновић се повукао из те странке, а убрзо постао и члан Српске напредне странке, чије је званичнике претходно жестоко критиковао због напуштања табора СРС-а.

Српска напредна странка настала је управо издвајањем из Српске радикалне странке, што су предводили Томислав Николић и Александар Вучић.

Мартиновић је до сада био посланик у пет скупштинских сазива, где је познат по агресивној и оштрој реторици.

Познат је и по штрајку глађу испред Народне скупштине из маја 2020. године због сукоба са опозиционим посланицима.

Рођен је 1976. године у Славонском Броду, а дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду, где је и запослен.

Међутим, портал БИРН је 2018. године објавио да је Мартиновић незаконито, тј. без одлуке о избору у звање и уговора о ангажовању, ангажован у Високој медицинској школи у Ћуприји.

• Тања Мишчевић - министарка за европске интеграције

Мишчевић је ново лице, али са дугогодишњим искуством када је реч о европским интеграцијама.

Од 2013. до 2019. предводила је тим Србије у преговорима за чланство у Европској унији.

У међувремену је постала и професорка на Факултету политичких наука у Београду.

Управо је на том факултету и дипломирала 1989. године, а потом одбранила магистарску и докторску тезу.

Рођена је 1966. године у Земуну.

• Ђорђе Милићевић - министар без портфеља

Милићевић је такође дугогодишњи посланик, али из табора Социјалистичке партије Србије, чији члан каже да је од 1996. године.

Народни посланик у Скупштини Србије је од јуна 2008. године, а у дом демократије враћао се и после избора 2012, 2014. и 2016. године.

У званичној биографији истиче да је по занимању дипломирани економиста, али не наводи на којој високошколској установи је стекао то звање, пише Истиномер.

Члан Главног одбора социјалиста, као и портпарол странке, постао је 2007, а део Председништва је од 2015. године.

Тренутно је шеф посланичке групе СПС-а у Скупштини Србије.

Рођен је 29. септембра 1978. у Ваљеву.

Нова лица

• Дубравка Ђедовић Негре - министарка рударства и енергетике

Ђедовић Негре спада у једно од потпуно нових имена у српској политици, а у коју долази из сфере бизниса.

До сада је била део Извршног одбора Комерцијалне банке, а пре тога директорка Регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан.

Дипломирала је банкарство и финансије на Економском факултету у Београду, да би школовање потом наставила у Милану и Лос Анђелесу.

Има четворо деце, а медији истичу и да је полиглота - говори енглески, француски, италијански и руски.

Током каријере бавила се и новинарством, а радила је и за ЦНН, између осталог.

Рођена је 1978. године у Београду.

• Томислав Жигманов - министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Жигманов је такође једно од изненађења на листи кандидата за министарске позиције.

У политику је ушао 1991, као члан Демократског савеза Хрвата у Војводини, мањинске странке чији је данас председник.

Од 2009. је и директор Завода за културу војвођанских Хрвата.

Рођен је у Таванкуту 12. маја 1967. године, дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Новом Саду и предавач је на Теолошко-катехетском институту Суботичке бискупије.

Позив да буде министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог назива „признањем за оно што су странка и он до сада чинили&qуот;.

„У питању је наша доследност у залагању за права националних мањина и наравно права хрватске заједнице у Србији&qуот;, изјавио је Жигманов за Данас.

„Та врста агенде у мом раду део мојих уверења биће и надаље присутни&qуот;, додао је.

Како наводи, у владу улази пошто га је председник Вучић позвао и питао да ли би био расположен да учествује у власти.

Жигманов је на изборе 3. априла изашао у коалицији Војвођани, која је освојила пет места у Народној скупштини Србије где спада у редове опозиције.

Александар Оленик, посланик Војвођана, рекао је да је Жигманов прихватањем министарског места довео до распада коалиције и да она више не постоји.

Медији преносе и да пише песме и есеје.

• Даница Грујичић - министарка здравља

Грујичић је пре свега позната као професорка Медицинског факултета у Београду и директорка Института за радиологију и онкологију.

Специјалисткиња је неурохирургије, а на општим изборима у априлу била је на челу листе напредњака.

У јавности је позната по ставовима о штетности бомбардовања Србије 1999. године и тврдњама да је „осиромашени уранијум&qуот; у бомбама главни узрок повећаног броја онколошких пацијената у Србији.

Велику буру у јавности изазвала је и током пандемије корона вируса ставом да није било лекара који су умрли од ковида.

По уласку у политику за себе је говорила да ће увек пре бити лекарка, па тек онда политичарка.

Политику председника Вучића за то време је поредила са политиком Милоша Обреновића, лидера Другог српског устанка и некадашњег кнеза Србије.

Орденом Карађорђеве звезде другог степена 2020. године одликовао ју је председник Вучић.

Рођена је у Ужицу 1959. године.

• Зоран Гајић - министар спорта

Зоран Гајић већ дуго важи за једног од најважнијих људи српске одбојке.

На челу одбојкашког савеза био је од 2016. године, а претходно је велике успехе имао и као селектор Савезне Републике Југославије (СРЈ).

На тој функцији је био од 1995. до 2002. године, када је Југославија освојила бројне медаље, између осталог и бронзану на Олимпијским играма у Атланти 1996, као и златну на Олимпијади у Сиднеју 2000.

Тренерску каријеру започео је у Младости из Омољице, а потом је радио у Војводини, Арису, Орестијаду, Олимпијакосу.

Рођен је 28. децембра 1958. у Панчеву.

• Јелена Танасковић - министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде

О Танасковић се мало тога зна, осим да је од 2020. године била државна секретарка у Министарству заштите животне средине.

Претходно је исту функцију, до 2018. до 2020, имала и у Министарству финансија.

Има звање дипломиране економисткиње, а радила је и у банкарском сектору.

• Јелена Беговић - министарка за науку, технолошки развој и иновације

Беговић је јавности најпознатија као директорка лабораторије „Ватрено око&qуот;, отвореној током пандемије корона вируса у оквиру Клиничког центра Србије.

Претходно је обављала функцију директорке Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Рођена је у Београду 1970, а прве године живота провела је у Етиопији, где су радили њени родитељи.

Бави се и аикидом.

• Раде Баста - министар привреде

Баста је још један кандидат за министра који се бавио борилачким спортовима - џудом и кикбоксом.

До сада је био директор ЈКП „Београдских топлана&qуот;, а члан је Јединствене Србије (ЈС) Драгана Марковића Палме.

Како је објавио Истиномер, нема званичних података о његовом образовању, а на изборној листи за парламентарне изборе навео је да је по занимању мастер економиста.

• Хусеин Мемић - министар за туризам

Рођен је 1983. и потпредседник је Санџачке демократске партије (СДП).

Од октобра 2016. је директор Културног центра у Новом Пазару, а уз то је и члан Управног одбора Рукометног клуба Нови Пазар.

Нема доступних података о његовом образовању, пише Истиномер.

Носилац је листе „Санџачка демократска партија - Хусеин Мемић&qуот; на изборима за чланове националних савета националних мањина, заказаним за 13. новембар.

На тој листи је, додају, навео да је по занимању „директор установе&qуот;.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.25.2022)