Критика графичког романа „Слика и прилика”: Које је твоје право лице?

Знате ону стару добру да је све у реду докле год себе можете погледати у огледалу на крају дана? А шта би било када бисте у огледалу видели себи неки потпуно непознати лик? У графичком роману Слика и прилика из Најкулине едиције Вагабонд главном лику се дешава баш то – он необјашњивим путем једног дана добија ново лице које није тражио, а остаје иста особа изнутра, са истим гласом, искуством, жељама… То можда звучи смешно када се узме у обзир како је „промену”