Амбасада САД у Београду о неучествовању Србије на самиту Кримске платформе

Амбасада САД у Београду поручила је данас да је Први парламентарни самит Кримске платформе показао свету Европу која је готово потпуно уједињена против руске агресије на Украјину.

Уз ту поруку на Твитеру, у којој је реч "готово" била написана великим словима, америчка амбасада је објавила мапу Европе на којој су Србија без Косова, Белорусија и руска ексклава Калињинград означене као једине области које нису учествовале на Првом парламентарном самиту Кримске платформе.

Кримска платформа је украјинска иницијатива за обједињавање међународних напора за враћање у састав Украјине полуострва Крим, који је Русија припојила 2014. године.

Први самит на нивоу шефова држава или влада одржан је у августу 2021. у Кијеву, а наредни ове године у августу, у виртуелном формату. Први парламентарни самит одржан је у Загребу у уторак.

На самиту у Загребу учествовале су 42 делегације из 32 државе, док су се званичници 11 држава обратили видео поруком.

Србија, која и даље одбија да се придружи санкцијама Европске уније против Москве, није до сада учествовала у раду Кримске платформе.

Хрватске власти су саопштиле да је Србија позвана на Први парламентарни самит у Загребу, али да се није одазвала позиву. Позиви за учешће су били упућени свим чланицама ЕУ, НАТО-а и Савета Европе, као и ОЕБС-у.

У скупштинској забелешци од 21. септембра, коју је објавила телевизија Н1, наводи се да је руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко на састанку са председником Скупштине Србије Владимиром Орлићем 16. септембра "изразио очекивање" да делегација Скупштине Србије "неће учествовати на самиту Кримске платформе" у Загребу.

(Бета, 27.10.2022)