Lea i ja: Zalazak u podne
Dnevnik 06.11.2022 | Dnevnik.rs
Iskreno, ne smeta mi što pada mrak već oko 17 sati.
To samo znači da mogu još duže da spavam, jer mogu ranije da legnem! Međutim, prvi dan po pomeranju sata mi je bio baš čudan. Normalno! Šetajući fruškogorskim proplancima, šumarcima i njivama, na visini s koje se sunce najduže moglo ispratiti, negde oko 15 sati imala sam dva oprečna subjektivna osećaja - kao da je podne, ali i kao da će svakog trena da se smrkne. - Savršen naslov nekog romana bio bi „Zalazak u podne”, ne znam o čemu bi se radilo, možda neka
