Hvala, Majstore, za lepu reč, stav, ponašanje i ljudskost
Sputnik 23.11.2022
Kada je svojevremeno iz ruku Slobodana Rakitića dobio Nagradu Srpske književne zadruge za životno delo, jedan od anonimnih poštovalaca Milovana Danojlića napisao je: „Bravo, Majstore! Neizmerno hvala za istinski jezik, za lepu reč, za predivne i prave rečenice, za stav i držanje, za ponašanje, za ljudskost…“
U danu u kome saznajemo da nas je veliki pisac napustio, ovaj komentar dodatno dobija na snazi i tačnosti. A da je zaista reč o majstoru Danojlić je potvrdio još davne 1957. godine svojom prvom knjigom „Urođenički psalmi“ u kojoj je, kako je kritika tada zabeležila, iskazao ne samo zadivljujuću stvaralačku energiju već i vrhunsko majstorstvo i iznad svega istančano osećanje za jezik. To jedinstveno Danojlićevo osećanje za jezik ističe i profesor dr Mihajlo
