Boršč od foketine, eskimski poljubac i muzejska osmatračnica za kitove
RTS 24.11.2022
U muzej grada (Zvanični naziv je Lokalni muzej Nuuka)stigao sam sat pre zvaničnog otvaranja. Video sam da su vrata odškrinuta, a kako sam naučio da koristim priliku, ušao sam kao u svoju kuću. Ionako sam direktor muzeja u Beogradu, pa računam da će radnici imati razumevanja za kolegu. Pošto u glavnom gradu ostajem samo jedan dan, svaki sat treba pametno iskoristiti.
Ceo ulazni hodnik okićen je licima meštana glavnog grada, mladih i starih, izboranih i tek rođenih, bezubih i njihovih zubara. Jedan ima bradicu kao Džingis-kan, izgleda da je on živi dokaz da su Inuiti poreklom od mongolskih plemena. Fizionomija svih lica je bogata i izražajna, duboka, sa porukom. Svi oni kao da tu, na ulazu, govore: Dobro došao u Nuuk! Dok sam tumarao u mraku, pokušavajući da otkrijem gde se pali svetlo, ugledala me je visoka lepa Dankinja, duge
