Последње јутро Синише Михајловића

Свака утакмица коју је играо и свака коју је водио као тренер или селектор била је много више од фудбала. Био је то живот. Били смо то ми, овакви какви смо, заједно са њим. Када је Синиша излазио на терен, нисмо видели само тренера који је некада био велики светски играч. Гледали смо есенцију бола, гнева и племенитости у људском облику. Синиша је то знао. Зато је везивао шал, као омчу. Била су то његова лична вешала од кашмира. У драми о српском и југословенском