Чарлс Собраџ звани „Змија“: Како одлучујете да је безбедно пустити серијског убицу?

„Серијски преступник никад није смео бити пуштен из затвора&qуот;, каже Мадукар Зенде, осамдесетпетогодишњи пензионисани полицајац који је предводио тим који је ухапсио француског серијског убицу Чарлса Собраџа у Гои, у Индији, 1986. године.

Собраџ је провео 19 година у затвору у Непалу због убиства двоје туриста у Катмандуу 1975. године, али је био повезан и са низом других убистава туриста седамдесетих и провео је још 20 година у затвору у Индији због тровања аутобуса пуног француских туриста.

Повезан је са више од 20 убистава почињених између 1972. и 1982. године - углавном младих западних туриста коју су долазили на хипи аранжмане у Индији и Тајланду и који су били дрогирани, задављени, премлаћивани или спаљивани - а његов случај је недавно популарисала копродукција ББЦ-ја и Нетфликса под насловом Змија.

• Серијски убица 'Змија' изашао као слободан човек из затвора у Непалу
• Како је Деда Мраз из тржног центра постао озлоглашени серијски убица
• Серијски убица Зодијак: Полиција га тражи више од 50 година и још не знају ко је он

Двадесет првог децембра, непалски Врховни суд наложио је ослобађање седамдесетосмогодишњег Француза, засновавши пресуду на његовим годинама и узорном понашању.

Док је Собраџ излазио на слободу након што је провео већи део последњих четрдесет година у затвору, Зендел је за ББЦ рекао да мора да се предузме више корака да би се у будућности спречило ослобађање серијских убица попут њега.

Али како се уопште доноси одлука да ли да се ослободи серијски убица или не?

Гнусни злочини

Адвокати оних који служе дуге затворске казне обично захтевају ослобађање својих клијената, позивајући се на годиште затвореника, дужину времена проведеног у затвору и нарушено здравље.

То често наилази на отпор тужилаштва и породица жртава.

Кад је у питању једно тако емотивно питање, ретко постоји консензус око тога да ли затвореник осуђен за гнусне злочине сме да буде пуштен на слободу и по ком основу, чак и међу експертима за право.

Непалски Врховни суд пресудио је да задржавање Собраџа „у непрекидном затвору није у складу са затворениковим људским правима&qуот;, гласила је пресуда, према АФП-у, наводећи редовно лечење срчане болести као други фактор његовог ослобађања, али је Зенде био разочаран одлуком суда.

„Никада још нисам срео криминалца као што је он. Признао је да је убио више од 40 жена у многим земљама&qуот;, додаје он.

„Његов досије указује на одређени образац понашања. Он би се спријатељио са девојкама, намамио их, дрогирао и убио. Он је претња по друштво.&qуот;

Собраџ је служио две затворске казне од по 20 година, за убиство Американке Кони Џо Бронзич и њеног канадског пријатеља туристе Лорена Каријер.

Полицајац који је говорио из западног индијског града Пунеа сматра да Собраџ није довољно патио за злочине које је починио.

„Вино, новац и жене чести су мотиви који претворе човека у убицу. Ако је особа починила једно или два убиства, постоји шанса да ће га дугорочна затворска казна променити.

„Али то није случај са серијским убицама - неки криминалци се никад не промене.&qуот;

„Одмазда није одговор&qуот;

Браниоци људских права кажу да су се системи кривичног права одавно удаљили од концепта ока за ока и пропорционалне одмазде.

„Не можемо да заступамо став да све особе осуђене за одређена кривична дела никад не смеју да буду пуштене из затвора под било каквим околностима. Посвећеност реформисању и рехабилитацији мора да се схвати озбиљно&qуот;, каже доктор Ануп Сурендранат.

Ануп Сурендранат је професор права и извршни директор Пројекта 39А, програма за кривично право при Националном правном универзитету у Делхију.

Он каже да у Индији често постоји притисак за одређивање строжих и дужих казни.

„Постоји врло мало транспарентности у поступцима који доводе до условне слободе, привременог пуштања и ремисије у индијским затворима.&qуот;

„То је трагично врзино коло - ми знамо да наши затвори не доводе до реформисања и рехабилитације у значајној мери, а потом видимо да се неуспех државе користи као аргумент да људи осуђени за извесне злочине не буду пуштени.&qуот;

За доктора Сурендраната, казна није једини начин да се дође до правде.

„То су лажни бинарни избори. Не можемо да доживљавамо као правду за жртве затварање преступника на неодређено. Кад се почини злочин, држава и друштво се оглуше и о жртву и о починиоца&qуот;, каже он.

„Држава има обавезу и према жртви и према починиоцу, а држава не може да користи патњу жртве као изговор да уведе систем кривичног права који мотивише искључиво одмазда.&qуот;

„Дугујемо то породицама&qуот;

Серена Симонс, виша предавачица из психологије на британском Универзитету Нотингем Трент, рекла је за ББЦ да у Собраџовом случају он није смео да буде пуштен на слободу.

„То је крајње непоштовање породица његових жртава. Он је очигледно опасан човек који је изградио каријеру на убијању и извлачио велико задовољство чинећи то&qуот;, каже она.

Симонс је проучавала ментални склоп многих серијских убица у Великој Британији (који се дефинишу као особе које убију троје или више људи са значајним протоком времена између убистава).

„Типични профил серијског убице је између 23 и 35 година старости, мушкарац, интелигентан или 'улично превејан'.

„Потребан је велики степен софистицираности да би се намамиле жртве. Чинећи то, серијске убице усавршавају метод делања и обично постају 'бољи' у привлачењу жртава.&qуот;

Да ли, дакле, серијске убице смеју икада да се пусте на слободу?

Симонс каже да у обзир треба узети четири фактора:

• Колико је било жртава?
• Да ли је било доказа за сексуални напад?
• Колико планирања и организације је уложено у злочине? Да ли су покушали да сакрију кораке/униште доказе?
• Има ли доказа о проблемима са менталним здрављем?

Симонс сматра да систем кривичног права мора да буде екстремно пажљив пре него што искаже било какву попустљивост.

„Серијске убице су сложене и стога опасне. Многе убице испољавају снажну жељу и порив за убијање. Они који су изузетно софистицирани, који заташкавају своје трагове и проводе много времена планирајући и извршавајући злочине, према мом мишљењу исказују мало доказа да могу да се реформишу на начин који би показао да су 'безбедни' да буду пуштени назад у заједницу.&qуот;

Она сматра да је у овом случају порив за убијањем импулсиван и не може тек тако да се укључи или искључи.

„Многи не показују знаке покајања - само жаљење због чињенице да су ухваћени.&qуот;

У Великој Британији серијске убице могу да добију доживотну затворску казну, што значи да никад неће бити пуштене на слободу.

Али Симонс истиче да у многим земљама оне ипак буду пуштене зато што, попут Собраџа, нису кажњене за све злочине које су починиле.

Само мали број њихових злочина доспе до стадијума суђења, а неки од њих не буду осуђени због недостатка доказа или због јаке одбране на суду.

Зенде жели да види промене у кривичном праву Индије и другде које би спречиле да такви криминалци икада изађу из затвора због старости или проблема са здрављем.

„Дефинитивно саосећам са жртвама. Осећам да морамо да се постарамо да серијске убице попут Собраџа никада не изађу из затвора&qуот;, каже он.

„Не би смело да постоји ограничење затворске казне, доживотна затворска казна је за њих одговарајућа казна.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.25.2022)