Čarls Sobradž zvani „Zmija“: Kako odlučujete da je bezbedno pustiti serijskog ubicu?

„Serijski prestupnik nikad nije smeo biti pušten iz zatvora", kaže Madukar Zende, osamdesetpetogodišnji penzionisani policajac koji je predvodio tim koji je uhapsio francuskog serijskog ubicu Čarlsa Sobradža u Goi, u Indiji, 1986. godine.

Sobradž je proveo 19 godina u zatvoru u Nepalu zbog ubistva dvoje turista u Katmanduu 1975. godine, ali je bio povezan i sa nizom drugih ubistava turista sedamdesetih i proveo je još 20 godina u zatvoru u Indiji zbog trovanja autobusa punog francuskih turista.

Povezan je sa više od 20 ubistava počinjenih između 1972. i 1982. godine - uglavnom mladih zapadnih turista koju su dolazili na hipi aranžmane u Indiji i Tajlandu i koji su bili drogirani, zadavljeni, premlaćivani ili spaljivani - a njegov slučaj je nedavno popularisala koprodukcija BBC-ja i Netfliksa pod naslovom Zmija.

• Serijski ubica 'Zmija' izašao kao slobodan čovek iz zatvora u Nepalu
• Kako je Deda Mraz iz tržnog centra postao ozloglašeni serijski ubica
• Serijski ubica Zodijak: Policija ga traži više od 50 godina i još ne znaju ko je on

Dvadeset prvog decembra, nepalski Vrhovni sud naložio je oslobađanje sedamdesetosmogodišnjeg Francuza, zasnovavši presudu na njegovim godinama i uzornom ponašanju.

Dok je Sobradž izlazio na slobodu nakon što je proveo veći deo poslednjih četrdeset godina u zatvoru, Zendel je za BBC rekao da mora da se preduzme više koraka da bi se u budućnosti sprečilo oslobađanje serijskih ubica poput njega.

Ali kako se uopšte donosi odluka da li da se oslobodi serijski ubica ili ne?

Gnusni zločini

Advokati onih koji služe duge zatvorske kazne obično zahtevaju oslobađanje svojih klijenata, pozivajući se na godište zatvorenika, dužinu vremena provedenog u zatvoru i narušeno zdravlje.

To često nailazi na otpor tužilaštva i porodica žrtava.

Kad je u pitanju jedno tako emotivno pitanje, retko postoji konsenzus oko toga da li zatvorenik osuđen za gnusne zločine sme da bude pušten na slobodu i po kom osnovu, čak i među ekspertima za pravo.

Nepalski Vrhovni sud presudio je da zadržavanje Sobradža „u neprekidnom zatvoru nije u skladu sa zatvorenikovim ljudskim pravima", glasila je presuda, prema AFP-u, navodeći redovno lečenje srčane bolesti kao drugi faktor njegovog oslobađanja, ali je Zende bio razočaran odlukom suda.

„Nikada još nisam sreo kriminalca kao što je on. Priznao je da je ubio više od 40 žena u mnogim zemljama", dodaje on.

„Njegov dosije ukazuje na određeni obrazac ponašanja. On bi se sprijateljio sa devojkama, namamio ih, drogirao i ubio. On je pretnja po društvo."

Sobradž je služio dve zatvorske kazne od po 20 godina, za ubistvo Amerikanke Koni Džo Bronzič i njenog kanadskog prijatelja turiste Lorena Karijer.

Policajac koji je govorio iz zapadnog indijskog grada Punea smatra da Sobradž nije dovoljno patio za zločine koje je počinio.

„Vino, novac i žene česti su motivi koji pretvore čoveka u ubicu. Ako je osoba počinila jedno ili dva ubistva, postoji šansa da će ga dugoročna zatvorska kazna promeniti.

„Ali to nije slučaj sa serijskim ubicama - neki kriminalci se nikad ne promene."

„Odmazda nije odgovor"

Branioci ljudskih prava kažu da su se sistemi krivičnog prava odavno udaljili od koncepta oka za oka i proporcionalne odmazde.

„Ne možemo da zastupamo stav da sve osobe osuđene za određena krivična dela nikad ne smeju da budu puštene iz zatvora pod bilo kakvim okolnostima. Posvećenost reformisanju i rehabilitaciji mora da se shvati ozbiljno", kaže doktor Anup Surendranat.

Anup Surendranat je profesor prava i izvršni direktor Projekta 39A, programa za krivično pravo pri Nacionalnom pravnom univerzitetu u Delhiju.

On kaže da u Indiji često postoji pritisak za određivanje strožih i dužih kazni.

„Postoji vrlo malo transparentnosti u postupcima koji dovode do uslovne slobode, privremenog puštanja i remisije u indijskim zatvorima."

„To je tragično vrzino kolo - mi znamo da naši zatvori ne dovode do reformisanja i rehabilitacije u značajnoj meri, a potom vidimo da se neuspeh države koristi kao argument da ljudi osuđeni za izvesne zločine ne budu pušteni."

Za doktora Surendranata, kazna nije jedini način da se dođe do pravde.

„To su lažni binarni izbori. Ne možemo da doživljavamo kao pravdu za žrtve zatvaranje prestupnika na neodređeno. Kad se počini zločin, država i društvo se ogluše i o žrtvu i o počinioca", kaže on.

„Država ima obavezu i prema žrtvi i prema počiniocu, a država ne može da koristi patnju žrtve kao izgovor da uvede sistem krivičnog prava koji motiviše isključivo odmazda."

„Dugujemo to porodicama"

Serena Simons, viša predavačica iz psihologije na britanskom Univerzitetu Notingem Trent, rekla je za BBC da u Sobradžovom slučaju on nije smeo da bude pušten na slobodu.

„To je krajnje nepoštovanje porodica njegovih žrtava. On je očigledno opasan čovek koji je izgradio karijeru na ubijanju i izvlačio veliko zadovoljstvo čineći to", kaže ona.

Simons je proučavala mentalni sklop mnogih serijskih ubica u Velikoj Britaniji (koji se definišu kao osobe koje ubiju troje ili više ljudi sa značajnim protokom vremena između ubistava).

„Tipični profil serijskog ubice je između 23 i 35 godina starosti, muškarac, inteligentan ili 'ulično prevejan'.

„Potreban je veliki stepen sofisticiranosti da bi se namamile žrtve. Čineći to, serijske ubice usavršavaju metod delanja i obično postaju 'bolji' u privlačenju žrtava."

Da li, dakle, serijske ubice smeju ikada da se puste na slobodu?

Simons kaže da u obzir treba uzeti četiri faktora:

• Koliko je bilo žrtava?
• Da li je bilo dokaza za seksualni napad?
• Koliko planiranja i organizacije je uloženo u zločine? Da li su pokušali da sakriju korake/unište dokaze?
• Ima li dokaza o problemima sa mentalnim zdravljem?

Simons smatra da sistem krivičnog prava mora da bude ekstremno pažljiv pre nego što iskaže bilo kakvu popustljivost.

„Serijske ubice su složene i stoga opasne. Mnoge ubice ispoljavaju snažnu želju i poriv za ubijanje. Oni koji su izuzetno sofisticirani, koji zataškavaju svoje tragove i provode mnogo vremena planirajući i izvršavajući zločine, prema mom mišljenju iskazuju malo dokaza da mogu da se reformišu na način koji bi pokazao da su 'bezbedni' da budu pušteni nazad u zajednicu."

Ona smatra da je u ovom slučaju poriv za ubijanjem impulsivan i ne može tek tako da se uključi ili isključi.

„Mnogi ne pokazuju znake pokajanja - samo žaljenje zbog činjenice da su uhvaćeni."

U Velikoj Britaniji serijske ubice mogu da dobiju doživotnu zatvorsku kaznu, što znači da nikad neće biti puštene na slobodu.

Ali Simons ističe da u mnogim zemljama one ipak budu puštene zato što, poput Sobradža, nisu kažnjene za sve zločine koje su počinile.

Samo mali broj njihovih zločina dospe do stadijuma suđenja, a neki od njih ne budu osuđeni zbog nedostatka dokaza ili zbog jake odbrane na sudu.

Zende želi da vidi promene u krivičnom pravu Indije i drugde koje bi sprečile da takvi kriminalci ikada izađu iz zatvora zbog starosti ili problema sa zdravljem.

„Definitivno saosećam sa žrtvama. Osećam da moramo da se postaramo da serijske ubice poput Sobradža nikada ne izađu iz zatvora", kaže on.

„Ne bi smelo da postoji ograničenje zatvorske kazne, doživotna zatvorska kazna je za njih odgovarajuća kazna."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.25.2022)