Moje čudo u čudnoj 2022. godini
RTS 31.12.2022
Kraj godine je vreme kada podvlačimo crtu, zbrajamo i oduzimamo, razmišljamo o proteklih dvanaest meseci. Da li smo mogli bolje, jače, uspešnije? Jesmo li ispunili obećanja data sebi i drugima, jesmo li "varali na kontrolnom", razočarali ili usrećili svoje bližnje, možemo li da, bez stida, pogledamo svoj odraz u ogledalu? Iako je sigurno mnogo onih koji se ne osvrću i ne prave planove, onih koji žive samo za danas, verujem da je ipak više nas koji sebi postavljamo sva ova pitanja.
Sećam se da smo i 2022. dočekali bez snega, u debelom plusu. Nije nam ipak, onako globalno, donela baš mnogo sunca i lepote. Izašli smo iz jedne muke i upali u novu, reklo bi se još goru i neizvesniju. Ni ovde, na našem "brdovitom Balkanu" nije baš bilo mnogo razloga za radost, al' dobro - na to smo bar navikli. Kad bolje razmislim, jedino što nam preostaje i zbog čega život ima smisao su male (velike) lične pobede i uspesi. A to je valjda i ono na šta jedino i
