Тамни ноћни возови

Први воз се у мом животу огласио само сиреном. Далеко, из долине Тимока, у мирним јутрима до падина Тупижнице, пробијао се њен отегнути писак. У летњим поподневима, кад сунце крене западу, а своје заслепљујуће око усмери ка долини, могао сам да једва назрем његов змијолики обрис. Касније, кад су почели да ме воде на вашар у Минићево на Дан младости (моји су говорили „на Герман“ јер су тај датум везивали само за верски празник) могао сам и да поближе видим ту