Очевина
Дојче веле 21.01.2023
Јануар је време за путовање сећањима. Некада вам се учини да је заборав појео важне тренутке живота. А онда искрсну јасне слике, као сада. Четири су ми године и први пут одлазим у Полимље, одакле потичу Дедовићи.
Лета 1967. отац је рекао да идемо у Црну Гору. У сеоској школи изнад које смо живели, стално је владао полумрак. Учионица са дрвеним клупама и подом намазаним неком црном машћу која је смрдуцкала и штипала очи, била је празна. Отац ме је довео испред велике карте која је са горње и доње стране имала пречагу. Изнад карте је писало СФРЈ. Зелена, жута, смеђа, скоро црнкаста боја, велика плава површина испод ње. И црвенкасте линије које су вијугале по том чудесном
