Tehnologija, internet, i društvene mreže: Kako prepoznati lažne profile
Šta je ono što možete da uradite da brzo otkrijete da li razgovarate sa pravim ljudima na društvenim mrežama?
Nepostojeći Stefanos Panajotis, čuven je kao „Grk koji nije hteo da bombarduje Srbiju", ali i kao neko ko nekoliko puta godišnje umre - ako verujete opskurnim profilima na društvenim mrežama.
Među izmišljenim biografijama, u srpskim medijima poznati su slučajevi Petra Veličkovića, forenzičkog psihijatra iz Montreala, kao i novinarke Stele Pecarski.
Poslednji slučaj da su mediji slepo poverovali sagovornici desio se sa Sašom Sredanović koja se predstavlja kao sportska psihološkinja i tvrdi da savetuje mnoge svetske sportske klubove, međutim Fejknjuz Tragač objavio je da ona nije to za šta se predstavlja.
- „Kako sam se zaljubila u lažni profil“
- Koje lične podatke trgovci u Srbiji smeju da traže prilikom onlajn kupovine
- Šta u Srbiji možete da uradite ako ste žrtva prevare putem internet oglasa
- Lažne nagradne igre kruže Srbijom: Kako prepoznati prevare
Kada listamo sadržaj na društvenim mrežama, uvek je važno da znamo ko stoji iza objava koje čitamo.
Osoba koja stoji iza profila možda ima prikriveni cilj, političku agendu, želi da nas obmane, da proširi lažnu informaciju, da nam nešto proda ili da kreira lažnu sliku o sebi.
Nekada iza profila stoji sasvim druga osoba u odnosu na ono što na osnovu profila možemo da pomislimo.
Ako se osoba izdaje za stručnjaka i daje joj se medijski prostor, lažno predstavljanje postaje još opasnije.
BBC na srpskom donosi vam savete kako da prepoznate lažne profile na društvenim mrežama i podseća na neka lažna predstavljanja u medijima.
Šta su lažni profili?
Lažnim profilima na društvenim mrežama smatramo one koji su napravljeni sa namerom da obmanu ili oponašaju nekoga, da šire zablude ili daju na značaju pogrešnim osobama.
U širem smislu, lažne profile možemo podeliti na:
- Profile koji se prave da su neko drugi, najčešće javna ličnost;
- Botove, automatizovane profile namenjene plasiranju proizvoda ili lažnih informacija;
- Profile namenjene prevarama, koji pokušavaju da iznude informacije ili novac;
- Profile sa učestalim i ponovljenim objavama, namenjenih spamu ili zatrpavanju, što se smatra oblikom internet vandalizma.
Postoje i takozvani fan-profili ili profili koji su parodije javnih ličnosti, koji takođe oponašaju, ali im je svrha da zabave.
Razlika je u tome što kod profila koji su nastali radi parodije i satire, osim u prvi mah, nema obmane, stoga je upitno da li da ih uopšte smatramo lažnim.
- Kako je srpski glumac na društvenim mrežama postao ukrajinski ratni heroj
- Rat u Ukrajini kao obmana - lažne tvrdnje popularne na internetu
- Tviter blokirao lažni Putinov nalog
- Misterija Putinovih „superfanova“ na Fejsbuku i njihova misija
Kako da ih prepoznamo?
Obratite pažnju na nalog u celini, pogledajte sve u vezi sa njim.
- Profilna fotografija
Dugo je profilna fotografija (avatar) bila dobar pokazatelj autentičnosti naloga.
Ako vam deluje kao studijska fotografija, kao da je osvetljenje previše dobro, razumno je pretpostaviti da nemaju svi ljudi ni pristup ni naviku da imaju takve fotografije.
Vremenom se razvije oko za prepoznavanje takozvane stok (stock) fotografije, odnosno kataloške fotografije na kojoj statiraju modeli.
Ako osoba ima malo fotografija u različitim pozama i u različitim životnim situacijama ili na različitim događajima, to može da bude jedan od pokazatelja.
- Lažne gole fotografije hiljada žena objavljene na internetu
- Šta je „osvetnička pornografija" i kako utiče na žrtve
- Tajni svet trgovine golišavim fotografijama
- Osvetnička pornografija u Srbiji - kako se zaštiti od digitalnih nasilnika
Ipak, postoje i ljudi koji ne objavljuju mnogo fotografija na društvenim mrežama i ovo svakako nije dovoljno da se neki profil proglasi za lažni.
Sve ovo dodatno je teže u poslednje dve godine, od kada postoje alati „generativne veštačke inteligencije".
Pomoću njih, čak i amateri besplatno mogu da naprave veoma autentične fotografije.
Novinari koji se bave raščlanjivanjem lažnih informacija često koriste pretragu po fotografiji (reverse image search) kako bi proverili da li je već negde drugde upotrebljena.
Najpoznatiji primeri - Panajotis, Pecarski
Stela Pecarski je prethodno potpuno nepoznato ime koje je nedeljnik „Afera" potpisivao iznad problematičnih tekstova koristeći fotografiju američke manekenke francusko-venecualanskog porekla Žoan Pari.
https://twitter.com/NovinarskaSkola/status/1019967996591247360
Stefanos Panajotis, često se pojavljuje kao „Grk koji nije hteo da bombarduje Srbiju", a gotovo uvek na fotografiji je Vanđel Đule (Evangelos Doules), koji je u bio narodni poslanik u albanskom parlamentu i zastupnik grčke manjine u Albaniji.
Desetine medija, stotine profila i desetine hiljada deljenja imale su objave o njegovim navodnim smrtima tokom godina.
Posle dekonstrukcije portala koji se bave proverom navoda u medijima (fektčekingom), ove objave su se proredile.
Nešto manje poznat je slučaj doktora Petra Veličkovića, navodnog forenzičkog psihijatra iz Montreala.
Politika je objavila njegovo pismo koje su stručnjaci ocenili kao mizogino.
Pogledajte video: Tri najčešća načina za hakovanje naloga:
- Informacije istaknute na profilu
Lažni profili često imaju veoma malo informacija koje su istaknute na profilu.
Podaci poput grada iz kojeg su ili škole koju su pohađali danas su česte na pravim profilima na društvenim mrežama.
Međutim, sama činjenica da ih neko nema, ne mora da znači da je profil lažni.
Ipak, mnoge od ovih informacija je danas izuzetno lako proveriti, uporediti, raspitati se.
Neke su samo nelogične.
Neko ko izmišlja identitet često ne zna kako se zvala škola u vreme kada ju je navodno pohađao.
Stranci koji prave lažne profile u Srbiji nekada upadljivo omaše čak i ime profila - lokalnom stanovništvu to sve može da zvuči nerealno.
- Lista prijatelja i kontakata
Pogledajte listu prijatelja, pratilaca ili kontakata.
Lažni profili veoma često imaju vrlo svedenu listu.
Mali broj pratilaca, ako ih prate isključivo stranci ili drugi lažni profili, odličan je pokazatelj da je neki profil lažan.
Na internetu ne postoje opcije kupovine lažnih pratilaca sa imenima tipičnim za ovaj region, što prevarantima dodatno otežava posao.
- Interakcije sa prijateljima
Lažni profili često imaju malo interakcija sa prijateljima.
Pogledajte ko i koliko komentariše njihove objave i fotografije.
Ako komentara ima mnogo i ako ljudi koriste neke interne pošalice, ako su sličnog godišta i ako su iz sličnih delova sveta, veća je verovatnoća da je profil pravi.
Ako nekom ženskom profilu fotografije kratko komentarišu isključivo stariji muškarci, to nije pokazatelj validnosti profila.
Potražite i rođendanske čestitke, pravi profili skoro uvek imaju rođendansku čestitku, naročito ako je vidljiv datum rođenja.
- Nedoslednosti u objavama
Obratite pažnju na nedoslednosti u sadržaju koji neko objavljuje.
Lažni profili često ne objavljuju ništa mesecima i onda se uključe u javni život samo onda kada je aktuelna tema zbog koje su i napravljeni.
Često su to teme u vezi sa plasiranjem nekih proizvoda, teorije zavere ili specifične političke ideologije.
Nekada se isti lažni profili koriste za različite stvari, pa se može lakše uočiti da ih nije pisala ista osoba.
Fektčekeri, odnosno novinari koji se bave proverom činjenica, nekada rade i analizu strukture napisanog: sintakse rečenice, položaja reči u rečenici, redosleda nabrajanja prideva.
Ta veština se naziva lingvistička forenzika.
Amaterima je lakše da pogledaju nivo poznavanja i primene pravopisa, da li se greške ponavljaju ili ih ima samo u objavama o jednoj političkoj stranci.
Takođe, obratite pažnju i na vreme objavljivanja.
Besplatne verzije nekih programa za automatizovano objavljivanje na više profila imaju mogućnost objavljivanja samo kada je okrugao sat i pola sata (14, 14.30, 15, 15.30).
Sa druge strane, pravi čovek koji koristi samo jedan profil baš retko potrefi okruglo vreme.
- Ostali saveti
Važno je da imamo na umu da postoji mnogo različitih oblika u kojima se lažni profili mogu pojaviti.
Najbolja smernica je da se svakako bude pažljiv kada se komunicira i da se uvek zadrži doza zdrave skeptičnosti.
Čuvajte svoje podatke na internetu i ne dajte ih nepoznatim ljudima bez preke potrebe.
Ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito, verovatno nije istinito.
Ako nešto u velikoj meri potvrđuje vaše stavove, naročito ako ti stavovi nisu u saglasnosti sa onim što vodeći stručnjaci i etablirani mediji tvrde, verovatno neko ima skrivene motive.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.27.2023)
