Да сам ја неко: Марко Луис

Београд празан. Јутро после новогодишњих празника и Марко. Не одмара се и не шета. Иде убрзаним ходом несуђене кошаркашке звезде. И није се покајао, јер игра је оно што најбоље уме. Али, једино они који знају правила, могу да играју тако лако као што то ради Марко са музиком. Наравно, има нешто и у сликама у оку, али само за оне који их виде.