Пет година од смрти Небојше Глоговца: Глумачка локомотива која је покривала широк спектар ликова

Љубитељи филма и позоришта звали су га Симке, Каја, Живац, Иван, Вјеко Краљ и Голуб, а за колеге и пријатеље био је и остао - Глоги.

Коврџаве косе и набораног лица, на коме су се смењивали мио осмех и намргођен поглед, Небојша Глоговац је за живота у српској кинематографији и позоришту оставио неизбрисив траг, покривајући широк спектар ликова.

Играо је очајног оца, ментално оболелу особу, мафијашког боса и полицајца, а није се либио ни да уђе у улогу вође колаборационистичког четничког покрета из Другог светског рата или хрватског геј десничара и трансвестита.

„Нисам сигуран у то што тврдим, али ми се чинило да је могао да се зноји када хоће - хајде Глоги, зноји се и он се зноји&qуот;, говори редитељ Радивоје Раша Андрић за ББЦ на српском, који је у више наврата радио са прослављеним глумцем.

Поред велике глумачке умешности, духовитих ситуација са снимања и дружења, Глоговца ће памтити и по „згужваном лицу&qуот; због чега су га, како каже, звали шар пеј по кинеској раси паса наборане коже.

„Притисне прсте на чело, а палац на браду и цело лице му се згужва - то је било толико смешно када уради&qуот;, смеје се Андрић и сада.

• Снима се наставак филма Муње: „Мирише да ће бити забавно&qуот;
• „Стуб театра&qуот;: Двадесет представа по којима ћемо памтити Дејана Мијача
• Бранка Катић за ББЦ: Какви смо људи ако нас толика мука и недаћа оставља равнодушнима

У богатој каријери играо је у више десетина филмова, серија и позоришних представа.

Главне и запажене улоге остварио је у филмовима Убиство с предумишљајем, До коске, Спаситељ, Небеска удица, Нормални људи, Муње, Кад порастем бићу Кенгур, Клопка, Устав републике Хрватске, Јужни ветар и другима.

Властити печат је оставио и у позоришту глумећи у многим награђиваним представама, између осталих, У потпалубљу, Златно руно, Разбијени крчаг, Хамлет и Хадерфилд, на којој је радио са британском редитељком Алекс Чизхолм.

Памтиће га, каже, као „једног од највећих глумаца његове генерације&qуот;, али и као „изузетно шармантну и дивну особу, са топлим и опаким смислом за хумор&qуот;.

„Сећам се да је веома волео своју породицу, као и пиће, пушење и да се забавља колико је могао&qуот;, говори Чизхолм за ББЦ на српском.

Небојша Глоговац је преминуо у 49. години, 9. фебруара 2018. у Београду, после кратке и тешке болести.

Од певања у цркви до споредне улоге у 'Бољем животу' и студирања глуме

Први јавни наступ Глоговац је имао као дете из свег гласа певајући и рецитујући песмице у цркви у Панчеву, да би већ почетком 1980-их, са 12 година, упловио у глумачке воде као члан Дечје драмске групе Радио-телевизије Београда.

То му је омогућило да као школарац дебитује на телевизији у серији Приче из Непричаве, раме уз раме са великаном југословенског глумишта Зораном Радмиловићем.

Неколико година касније, као тинејџер, појавио се и у једној од најпопуларнијих југословенских серија Бољи живот, одигравши епизодну улогу школског друга Бобе Попадића, кога је тумачио Драган Бјелогрлић.

Глумом се аматерски бавио и у Панчеву као члан Атељеа младих где је први пут стао и на „даске које живот значе&qуот; у представи Мушица коју је режирао његов колега Миленко Заблаћански 1989.

Наредне године је уписао Факултет драмских уметност (ФДУ) у Београду, напустивши студије психологије после неколико семестара.

Нашао се, како многи сматрају, у изузетно јакој класи професора Владимира Јевтовића са Сергејем Трифуновићем, Наташом Нинковић, Војином Ћетковићем и Нелом Михаиловић.

Иако је о овој класи слушао код куће, а неретко и посећивао колоквијуме и испите које им је његов отац Владимир држао, професоров син, такође глумац, Иван Јевтовић каже да је први званични сусрет са старијим колегом имао на импровизованом фудбалском терену у дворишту факултета на јесен 1992.

Глоговац је тада био трећа година, млађи Иван Јевтовић бруцош, а резултат - егал.

Каже да се „врло добро сећа&qуот; Глоговчеве „невероватне упорности&qуот;, особине која ће га красити и током каријере.

За разлику од осталих, додаје, био је „од почетка до краја константан и у нападима, одбрани, маркирању и свему&qуот;.

„А што се факултета тиче, био је врло ефикасан и предан, али и дискретан - није имао потребе да истрчава.

„На колоквијумима и испитима је постепено градио занат, односно преузимао од професора&qуот;, говори Иван Јевтовић за ББЦ на српском.

'Знаш како се постаје прави шампион? Изађеш на терен кад је најтеже и победиш'

Први наредни, професионални сусрет Јевтовић и Глоговац су имали лета 1996. у представи У потпалубљу, рађеној по истоименом роману Владимира Арсенијевића који је две године раније добио НИН-ову награду за ово дело.

Глоговац је до тада већ имао „невероватан низ&qуот; виђенијих улога у представама Велика пљачка, Тамна је ноћ, Лажни цар Шћепан мали и Буре барута које су игране, како у његовом матичном Југословенском драмском позоришту, тако и на другим београдским сценама.

На позив редитеља представе У потпалубљу Никите Миливојевића, Јевтовић је ускочио у улогу Вање коју је до одласка у манастир глумио Растко Лупуловић, док је лик Владимира тумачио Глоговац.

Дочекао га је речима „хајде мали да видим да л' можеш&qуот;.

„Био је врло захтеван, али не зато што има неки анимозитет, проблем или препреку него зато што је то била једна од његових константи.

„Он је увек себи постављао изазове и био је врло стриктан у томе да истера до краја, и оправдано је то захтевао и од колега&qуот;, сматра Јевтовић.

• Милена Дравић - глумица која је очарала Хичкока, Формана, Џека Николсона
• Драган Максимовић, филозоф у телу глумца који је волео слободу
• „Гага је био мој херој&qуот;- годишњица смрти глумца Драгана Николића

Упоредо са позоришним кренули су и филмски ангажмани, па је до те 1996. Глоговац имао и прву главну улогу у остварењу Горчина Стојановића - Убиство с предумишљајем.

До краја деценије је снимио још неколико филмова, између осталих, и До коске, Спаситељ, Буре барута и Рањена земља.

„Низао је фантастичне улоге, радио је велике пројекте, сви живи су били свесни о каквом се моћном глумцу ради&qуот;, наглашава Јевтовић.

А онда је 2000, неколико месеци после НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, снимљена Небеска удица где су се двојица колега поново састали.

Филм прати судбину групе момака из краја који током бомбардовања Београда утеху проналазе играјући баскет, претходно средивши руинирани терен испред зграде.

У овом остварењу Љубише Самарџића и српском кандидату за Оскара те године, Глоговац је играо главну мушку улогу, бившег репрезентативца Кају, а Јевтовић његовог друга Турчу.

„Небојша као прва локомотива...

„Увек је био локомотива, у сваком пројекту&qуот;, сматра Јевтовић.

Наглашава да је „имао велику част&qуот; да поред колективних, одигра и неколико „дуо сцена са Глогијем&qуот;.

Било је, додаје, као ономад у позоришту, изазовно и „нека врста креативног револверашког двобоја - да видим шта имаш&qуот;.

Заједничке, интимније сцене су имали и у наредном филму Нормални људи, који је, додаје, такође био „мајсторија&qуот;.

---

Погледајте видео: Милан Марић: „Три највећа изазова када сам глумио Чедомира Јовановића&qуот;

---

'Улазак у ум и тело' Ивана из Хадерсфилда

Глоговац је током богате каријере наступао у десетинама позоришних представа, а једну од најистакнутијих улога имао је у Хадерсфилду, где је тумачио лик Ивана, бившег џудисте и пацијента психијатријских установа.

Представу, по сценарију Угљеше Шајтинца, режирала је британска редитељка Алекс Чизхолм, која српског глумца памти и као „природног и инстиктивног&qуот; са огромном харизмом „на сцени и ван ње&qуот;.

Она каже да је то и навело многе у позоришту да помисле да ће заиграти у улози главног лика Рашка, кога је напослетку тумачио Горан Шушљик, али се Глоговац ипак одлучио за „наизглед споредну улогу&qуот; Ивана.

„Када сам први пут села да попричам са њим рекао је како му је та улога била интересантнија, већи изазов и да је више требало да истражује&qуот;, говори Чизхолм.

Одмах се, додаје, видело да је могао да „закорачи у ум и тело&qуот; лику, али када би представа почела и он постао Иван, играо би је „без свесног избор&qуот;.

„Касније ми је рекао да не зна како је извео ту улогу, није свесно деловао.&qуот;

Представа је премијерно изведена почетком 2005. године у Југословенском драмском позоришту, уз „најнеобичније искуство&qуот; које је Чизхолм имала у послу.

Каже да никада пре „није видела већу везу између глумаца, приче и публике&qуот;.

„Небојшин наступ у улози Ивана дао је публици нешто што им је преко потребно, а да то не знају - наду у искупљење и катарзу&qуот;, додаје.

Представа је 2007. екранизована, а Чизхолм је на премијери филма последњи пут видела прослављеног глумца.

Глоговац је само за ову улогу добио више признања, попут награде Зорана Радмиловића у Зајечару и Стеријину награду за глумачко остварење у Новом Саду.

Поред Хадерсфилда, Глоговац је до краја живота, између осталог, играо и у представама Метаморфозе, Сумњиво лице, Разбијени крчаг и Хамлет.

---

Глоги

• Рођен је 30. августа 1969. године у Требињу, у тадашњој југословенској републици Босни и Херцеговини
• Са пет година се са породицом преселио у Србију, прво у Опово, а затим у Панчево где је његов отац Милован добио службу као прота у Успенској цркви
• У Панчеву је завршио гимназију „Урош Предић&qуот;, а потом уписао психологију на Филозофском факултету у Београду
• Године 1990. уписао је глуму на Факултету драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића
• У богатој каријери глумио је у више од 60 филмова и телевизијских серија и четрдесетак позоришних представа
• Вишеструко је награђиван, а неке од најзначајнијих признања које је за живота добио су Стеријина награда, Цар Константнин у Нишу и Златна арена у Пули
• Постхумно му је додељен и Добричин прстен, награда која се даје глумцима за животно дело
• Из првог брака са Мином Глоговац имао је двојицу синова, док је са супругом Милицом Шћепановић две године пре смрти добио ћерку
• Преминуо је на Институту за онкологију и радиологију Србије у Београду после кратке и тешке болести 9. фебруара 2018.
• Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

---

Ћорав води слепог

Радивоје Раша Андрић је режирао два филма у којима је Глоговац имао запажене улоге - Муње и Кад порастем бићу кенгур, претходно се уверивши у његове способности и вештине на другим пројектима где је радио као асистент или помоћник режије.

„Био је одличан глумац који је, чак и неке глупе реплике које су шупље звучале написано или кад их ја прочитам док радим на сценарију, говорио тако да не звуче шупље&qуот;, наглашава редитељ.

Каже да је снимање оба његова филма текло глатко и да су се на сетовима стално смејали и забављали.

Забележена је и покоја анегдота, додуше, по приказивању.

Тако је на премијери Муња у Сава центру марта 2001. Андрић морао да изведе Глоговца на бину по мрклом мраку како би се са остатком екипе поклонио публици када их светла обасјају.

„Имао је велику диоптрију, а ја имам кокошје слепило и онда ме је пред излазак држао за руку да га водим да се не изгуби у мраку.

„То нам је било смешно пошто сам га после стално на пројекцијама по Србији држао за руку и тако ћорав водио слепог&qуот;, препричава редитељ осмехујући се.

Поред ових догодовштина у вези са послом, Андрићу ће заувек остати у сећању и утакмица између СР Југославије и Хрватске августа 1999. на Маракани, данашњем стадиону „Рајко Митићу&qуот;, коју је гледао са Глоговцем, иначе великим навијачем Црвене звезде.

Усред овог квалификационог меча за Европско фудбалско првенство 2000. нестала је струја, а Андрић тврди да је на трибинама узвикивано име научника Николе Тесле.

„Сећам се колико смо умирали од смеха, какав је дух народа који исте секунде када је нестало струје и утакмица прекинута почео да скандира његово име.&qуот;

• Одлазак Власте Велисављевића - глумца „најведријег духа&qуот;
• Милан Лане Гутовић - Одлазак генија сатире
• Одлазак глумца Бранка Цвејића, вољеног „Банета Бумбара&qуот;

Глумачка супер машина

Небојша Глоговац је током каријере тумачио велики број ликова различитих нарави, темперамента, особина, навика, погледа на свет и менталног склопа.

„Поред неизоставног талента, имао је и невероватну, дискретну, али манијачку упорност&qуот;, тврди његов колега Иван Јевтовић, глумац Атељеа 212 и професор глуме.

Сећа се и испита колегине класе на сцени једног од београдских позоришта где је Глоговац као студент друге године приказао властито умеће играјући са колегама дела Антона Чехова, Фјодора Достојевског и Вилијема Шекспира.

„И сад се јежим кад помислим на то - фантастичан распон комичног, драмског, гротескног, трагичног дејства.

„Четири, пет боја што је један вансеријски квалитет где се већ на другој години глуме види да ће његовим глумачким хабитусом све бити покривено&qуот;, присећа се Јевтовић.

Каже да је учитавао све најбоље од професора, али и колега, без обзира на старосну доб, „стављајући то у свој глумачки мозаик&qуот;.

„Тако да се ради о једном сјајном таленту који је много радио, добро се развијао и био нешто што би се звала глумачка супер машина&qуот;, додаје глумац.

Јевтовић истиче да му је једино жао што се на неки начин оглушио о савет и питање његовог оца Владимира које је често постављао њему и колегама - кад се регенеришете и кад је пауза.

Небојша је, каже, никада није имао или је била недовољна.

„Имамо част да видимо шта је све урадио и да се дивимо том делу, али ми је наравно жао што није ту са нама и криво ми је што немамо прилике да свих ових година од како није ту видимо шта би још могао да уради да је мало чешће паузирао&qуот;, наводи Јевтовић.

Бонвиван спреман да са млађим колегама подели знање

Глоговац је био својеврсни бонвиван и хедониста - уживао је у вожњи мотором, играјући бекгемон (врста игре на плочи) и дружењу са пријатељима.

Са друге стране за себе је говорио и да је кампањац „који ствари решава у финишу - али на време&qуот;, аскета и да „често боље функционише у хаосу, него у савршеном реду&qуот;.

Раша Андрић каже да је био „пун живота, врло духовит и стално у некој акцији&qуот;, али и изузетно начитан, те је са њим могао да разговара како о филму и књижевности, тако и о музици.

Био је, додаје, и изузетно забаван, али не и напоран како поједини глумци, посебно у групи, умеју да буду, после чега се дружење претвори у „такмичење ко ће да буде у центру пажње&qуот;.

„Глоги није био у том фазону да се такмичи и то је било најбоље у том његовом приступу животу ван филма&qуот;, наглашава Андрић.

Често се могао видети и у кафићима и позоришним клубовима.

• Зоран Радмиловић - „Био је на сцени оно што су Бразилци у фудбалу&qуот;
• Феђа Штукан за ББЦ: Прва улога ми је била да глумим лудило да се извучем из рата
• „Карађорђе” се враћа кући: Како је изгледала потрага за најстаријим српским играним филмом

И управо је слика Небојше Глоговца како седи за столом бифеа Југословенског драмског позоришта дочекала његовог млађег колегу Миодрага Драгичевића првог јутра када је дошао на посао.

„То никад нећу заборавити, кад сам ушао у позориште и угледао њега, није имао пробу, већ је дошао да попије кафу и прочита новине Спортски журнал&qуот;, говори 28-годишњи глумац за ББЦ на српском.

Заједно су имали прилике да глуме у телевизијској серији Пет редитеља Балше Ђога, где је искусни Глоговац уделио неколико корисних савета Драгичевићу које овај и данас користи у послу.

„Давао ми је добре индикације и тиме доста утицао да научим како се, на пример, глумац припрема и понаша пред кадар.

„Вероватно је и другим колегама са којима је радио давао савете, јер добар колега не држи за себе, него дели то знање&qуот;, додаје.

Искусни Глоговац је утицао на многе младе глумце, па и на самог Драгичевића.

Он сматра да је старији колега „поставио стандард који новије генерације гледају да не спусте, већ да буду у равни са том линијом&qуот;.

Миодраг Драгичевић је и први лауреат награде „Небојша Глоговац&qуот; коју ЈДП додељује „за изузетну уметничку креацију&qуот;, од 2021. године.

„То ми је био ветар у леђа и показатељ да сам радио добро и да сам градио добре улоге.

„И онда када добијете награду која носи његово име, то је стварно подстрек, подстицај и снага за све даље пројекте&qуот;, закључује Драгичевић.

Посвета уместо закључка

На пролеће ове године на биоскопским платнима требало би да се појави и наставак култног Андрићевог филма, сада под називом Муње опет.

Ту су двадесет година старији Поп, Маре, Гојко Сиса, Ката, Лола, а биће и полицајац, обећава редитељ.

„Тешко ми је и да размишљам, нисам се баш навикао на идеју да га више нема.

„Али Глоги постоји у филму на један специфичан начин и филм је посвећен њему&qуот;, закључује редитељ.

---

Погледајте видео: „Qуо вадис, Аида&qуот;: Филм о Сребреници изазива контроверзе

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.09.2023)