Marioara
Danas 13.03.2023 | Andrej Ruse
Điđi se smestio na klupu u parku preko puta železničke stanice Gara de Nord, u parku o kojem mu niko, ali baš niko, nije pričao otkako je došao u Bukurešt, u potrazi za svojom sudbinom, u taj grad gde se smisao odvaja od reči, u vazduhu koji sakuplja energiju svih prestupa svojih anonimnih grešnika.
I ne, nije se uplašio kada mu je nakon manje od dva minuta jedan Ciganin zatražio cigaretu; pružio mu je jednu, ljubazan i radostan što može i on da bude od koristi, a onda je upitan, mirno, redom, šta bi želeo. Žene? Debele žene? Mršave žene? Dlakave žene? Devojčice? Nevine devojčice? Dečake? Ćosave dečake? Nevine dečake? I ne, nije otišao ni kada je nakon nekoliko minuta upitan, takođe mirno, redom, za droge od kojih je za pola čuo, a za pola do tada nije ni znao
