Матори, не квари ми јутро

Освануло је прохладно, али сунчано јутро. Чисто. И баш се лако дисало, али само до доласка у једну од улица у околини Клиничког центра, где ни „прашина не може да падне” – прокоментарисао је возач вртећи се безнадежно укруг, тражећи паркинг-место. Издувних гасова колико човек неће. Пацијент мора на Институт за онкологију, а тамо уобичајена гужва. Значи предстоји чекање. Ауто је коначно паркиран. Оближња кафетерија врло удобна за трошење минута и сати. Тиха