Matori, ne kvari mi jutro

Osvanulo je prohladno, ali sunčano jutro. Čisto. I baš se lako disalo, ali samo do dolaska u jednu od ulica u okolini Kliničkog centra, gde ni „prašina ne može da padne” – prokomentarisao je vozač vrteći se beznadežno ukrug, tražeći parking-mesto. Izduvnih gasova koliko čovek neće. Pacijent mora na Institut za onkologiju, a tamo uobičajena gužva. Znači predstoji čekanje. Auto je konačno parkiran. Obližnja kafeterija vrlo udobna za trošenje minuta i sati. Tiha