Srbija i poljoprivreda: Da li će sneg u aprilu poremetiti proizvodnju hrane

Posle februarskog proleća, Srbija se početkom aprila probudila u zimskoj idili.

Sa prozora u selu Padina kod Pančeva, poljoprivrednik Pavel Brezina gledao je kako sneg postepeno prekriva njegovo imanje, na kojem pretežno rastu žitarice.

„Napadalo je više od 10 centimetara - prosto mi je bilo žao što nije Božić, jer tada je bilo suvo vreme, a sad veju krupne pahulje pred Uskrs", kaže ovaj tridestosmogodišnjak, koji više od 15 godina živi od poljoprivrede, za BBC na srpskom.

Licem mu je prešla i senka zabrinutosti jer je uveren da će biljke „pretrpeti oštećenja, videćemo kolika".

„Sneg bi mogao da odloži setvu i smanji prinose od žitarica, ali je voće ipak najugroženije, jer bi hladnoća mogla da uništi cvetove", kaže Vlado Kovačević, agroekonomista sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede, za BBC na srpskom.

On kaže da je poskupljenje hrane moguće, ali da ono više zavisi od drugih faktora.

„Srbija zavisi od svetskih cena hrane - ako hrana poskupi na svetskom tržištu, poskupeće i kod nas.

„Zbog smanjenja prinosa, Srbija bi mogla da ima lošiji spoljnotrgovinski bilans, jer će više uvoziti", kaže Kovačević.

• Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
• Izvoz jabuka iz Srbije: Šta zadaje glavobolju voćarima i ima li leka
• Regenerativna poljoprivreda: Može li se živeti od zemlje koja se ne obrađuje tradicionalnim plugom

Pošto je zima 2023. bila topla, sneg u aprilu utoliko je neuobičajeniji, ocenjuje meteorolog Milenko Jovanović.

„Ali, statistički gledano, to se dešava - ne treba praviti famu, ovo je poslednji izdisaj zime", dodaje.

Kajsija, šljiva, višnja i trešnja samo su neke od voćki koje cvetaju u martu i aprilu, pokazuju kalendari cvetanja biljaka.

Međutim, sneg sada preti da uništi cvetove.

„Biljke su najosetljivije kada cvetaju, a potrebno im je sunce da bi stvorile plod.

„Ako niske temperature poberu cvetove, neće biti ploda - ostaće samo lišće, a voće koje rodi moglo bi da sazri nešto kasnije", kaže Kovačević.

Međutim, kako dodaje, još je rano za procene štete, a sve zavisi od toga koliko će se sneg zadržati.

Ima i suprotnih mišljenja - Dragan Kleut iz Udruženja poljoprivrednika Banata nije naročito zabrinut zbog snega.

„Ne očekujem da će biti veće štete, još nije bog zna šta posejano, a i voće može da se oporavi", kaže za BBC na srpskom.

Snežne padavine mogle bi da dovedu i do pomeranja setve nekoliko žitarica, a naročito kukuruza, koji se sadi sredinom aprila.

„Pošto će zemlja biti natopljena velikom količinom vlage, biće potrebno vreme da se osuši kako bi moglo da se seje", pojašnjava Kovačević.

Meteorolog Jovanović očekuje sporo topljenje snega.

„To nije dobro za pčele koje neće da oprašuju po ovakvom vremenu", dodaje.

Poljoprivrednik Brezina najviše je zabrinut zbog eventualnih minusa i snežnih nanosa.

„To će biti šok za biljke, koje su tek krenule da rastu, a teret snega može da ošteti nežne stabljike."

Ali dodaje da nije sve tako crno - beli prekrivač donosi vlagu, koja je potrebna za nicanje biljaka.

„Kukuruz, suncokret i soja još nisu posejani - njima je ova vlaga dobrodošla, iako ćemo morati da čekamo rast temperatura kako bismo mogli da nastavimo sa setvom", kaže.

Koliko će potrajati sneg

U utorak 4. aprila, u Beogradu je palo 17 centimentara snega, na Zlatiboru 23, a na Kopaoniku čak 49, podaci su Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Međutim, brzo se topi, pa se na Kopaoniku, gde je zbog blage zime propala skijaška sezona, tokom dana već istopio do visine od 21 centimetra.

Prestanak snežnih padavina očekuje se već u sredu 5. aprila, saopšteno je iz RHMZ.

• Kako je blaga zima istopila skijašku sezonu u Srbiji
• „Polovina dece i ne zna šta je sneg“: Kako se dogodila najblaža zima od 1888. u nekim mestima u Srbiji

Od 1888. godine, kada su počeli da se prikupljaju meteorološki podaci, zima 2023. godine bila je najblaža ikada zabeležena u Banatskom Karlovcu i Ćupriji, gradu u centralnoj Srbiji.

U čitavoj zemlji zimske temperature bile su više samo 2007. i 1951. godine, prema statistici RHMZ, u koju je BBC imao uvid.

A snegova na proleće je bilo i prethodnih godina - 2021, a pre toga 2016. godine.

U Beogradu, prosečno svake pete godine u aprilu pada sneg, a svake desete se zadrži po nekoliko dana, rekao je prethodno za BBC meteorolog Branko Sparavalo.

Aprilske snegove proteklih decenija dobro pamti i Jovanović.

„Mnogi se čude ovom snegu, ali ljudsko pamćenje je kratko - ja se dobro sećam da sam više puta skijao na Kopaoniku za 1. maj", kaže.

Pogledajte video: Zimsko proleće u srpskom Sibiru

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.05.2023)