Звучна побуна, штрцање капи за нос и сусрет пријатељица: Није позориште за светину

Ужасавало ме је константно потенцирање те речи, али и приче које су је пратиле, јер су за мене људи који том “соју” припадају били равни митским бићима. Наивност, шта ли је. Прошле су године од када ту реч нисам чула, а онда, сасвим неочекивано, испливала је у тренутку, а пре свега на месту за које сам најмање очекивала да ће је “ископати” – у позоришту. Пре свега неколико недеља коначно сам имала прилику да погледам “Клаустрофобичну комедију” Звездара театра,