Песма мераклијска, а судбина трагична

Врање, фебруара 1969. године. Док су се ситна киша и студен увлачили у сваки део тела, улицама се кретала погребна поворка. Иза ковчега је корачала најближа родбина, а мало подаље оркестар је тихо свирао популарну мелодију „Димитријо, сине Митре”. – Оде наша Стана Аврамовић Караминга – тихо, готово за себе прозборила је жена забрађена црном марамом. – Оде Стана, ал' остаде песма. Певала је и стварала песме пуне мерака и севдаха, али ју је једна највише прославила