Ministar: Hrvatska želi da bude energetsko čvorište Jugoistočne Evrope
Ministar privrede Hrvatske, Davor Filipović koji je u petak sudelovao na Privredom forumu u grčkom mestu Delfi, rekao je da Hrvatska udvostručuje kapacitet LNG terminala (za tečni naftni gas) na Krku i razgovara o spajanju na gasovod iz Azerbajdžana, čime želi da se postavi kao energetsko središte Jugoistočne Evrope.
"To sve radimo kako bismo gasom snabdevali nama susedne zemlje jer da je Hrvatska sebična, trenutni kapacitet LNG-a bio bi dovoljan za zadovoljavanje svih hrvatskih potreba", rekao je Filipović, prenela je novinska agencija HINA.
"Međutim, mi mislimo i na naše susede. Želimo doprineti celoj Evropi, postati energetsko čvorište našeg dela Evrope, da više nikada ne bismo bili u situaciji da zavisimo od samo jednog izvora gasa, koji je dosad bila Rusija", dodao je on.
Filipović je u gradiću Delfiju sudelovao na panelu "Ruski hibridni rat: Kako ojačati energetsku sigurnost EU".
Kapacitet LNG terminala na ostrvu Krku, gde stižu brodovi s dominantno američkim komprimovanim gasom, ima kapacitet 2,9 milijardi kubnih metara godišnje. Kapacitet bi trebalo da se na 6,1 milijardu poveća 2025. godine.
Hrvatska je pre dve nedelje potpisala ugovor s norveškom kompanijom "Vartsilom" koja bi za 22 meseca trebalo da ugradi novi "modul" koji će omogućiti povećanje kapaciteta.
"Paralelno firma 'Gasacro' radi na jačanju naše gasovodne mreže na relaciji Zlobin-Bosiljevo da bismo mogli te povećane kapacitete pustiti u naš gasni sistem", rekao je Filipović za HINU.
Gas bi zatim išao u Sloveniju, pa prema Austriji i Bavarskoj, na jugu Nemačke. Predsednik bavarske vlade Markus Zeder i austrijski kancelar Karl Nahamer posetili su Krk pre šest meseci i s premijerom Andrejem Plenkovićem dogovarali tu saradnju.
"Mi ćemo učiniti sve da Hrvatska bude energetsko središte ovog dela Europe", napomenuo je Filipović.
Hrvatska stoga namerava da se priključi na postojeći gasovod od gasom bogatog Azerbajdžana, preko Gruzije i Turske, do Albanije. U planu je izgradnja kraka koji bi od Albanije išao preko Crne Gore i BiH do Hrvatske.
"Hrvatska podržava taj projekat. Smatramo da je važno imati još jedan dodatni dobavni pravac gde bi gas došao do Splita, dokle ide naša gasovodna mreža", rekao je Filipović. Gas bi se zatim mogao izvoziti dalje.
Azerbajdžanski predsednik Ilhan Alijev je jula prošle godine s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen potpisao sporazum o strateškom partnerstvu kojim bi se povećale isporuke gasa iz Kaspijskog jezera u EU. Sporazum je potpisan pet meseci pošto je Rusija, iz koje EU pokriva 40 odsto svojih potreba za gasom, pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Projekt dopremanja gasa iz Azerbajdžana do Hrvatske, poznat kao "Jadransko-jonski gasovod", već se godinama razmatra, no aktuelna situacija ga je ubrzala, piše HINA.
"Premijer Plenković i ja smo zajedno u Davosu (u januaru) razgovarali s predsednikom Alijevim. Tada smo se između ostalog dotakli tog projekta. Razgovarali smo tada i s predstavnicima Crne Gore, a kontinuiramo vodimo razgovore i s našim prijateljima u BiH", izjavio je Filipović.
Istakao je da izostanak ruskog gasa ove zime nije uticao na EU.
"Bez obzira na to što su neki najavljivali katastrofu u celoj EU, da će Evropa propasti, da neće biti gasa, da ćemo se smrzavati, dogodilo se upravno suprotno. Snažnim zajedništvom u EU pružena je podrška Ukrajini, a istovremeno su mnoge zemlje ostvarile privredni rast", rekao je Filipović, dodavši da je Hrvatska prošle godine imala 6,3 odsto rasta BDP-a.
On je rekao i da sav gas proizveden u Hrvatskoj "ostaje u Hrvatskoj".
"Proizvodnju kompanije INA od oko 700.000 kubika usmerili smo prošle godine hrvatskim građanima jer je u jednom trenutku 120.000 hrvatskih građana ostalo bez gasa", rekao je ministar, dodavši da je "Hrvatska sigurna što se tiče snabdevanja gasom".
"Ove zime nismo imali nikakvih problema", rekao je on.
Protekla zima je bila jedna od najtoplijih poslednjih decenija, no Filipović navodi i intervenciju na tržištu kao faktor.
"Na nivu EU smo u januaru ograničili cenu na 180 evra po megavat-satu. To je tada bila poruka špekulantima da neće zarađivati preko leđa građana EU, a kod nas preko hrvatskih građana i preduzeća. Od tada cena opada", rekao je on i sada je manja od 40 evra po megavat-satu.
Grčka je bila u grupi 15 zemalja koje su se zalagale za što niže ograničenje, u čemu je prednjačio njen ministar energetike Kostas Skrekas s kojim se Filipović sastao u Delfima. Na sastanku je bila i Dite Jorgensen, direktorka Odelenja za energetiku Evropske komisije.
"Razgovaramo kako i dalje vući prave poteze na niovu EU, kako pomoći Ukrajini i zadržati evropsko jedinstvo", zaključio je hrvatski ministar.
(Beta, 29.04.2023)
