Плачи, Србијо

Тужније јутро није могло да нам осване. Несрећо наша, докле смо стигли - да деца пуцају на другове из разреда, наставнике, чувара. Да нам мајке ридају тражећи децу по школи као што се очеви некада трагали за телима синова на Сремском фронту. Мртви и рањени анђели на поду школе „Владислав Рибникар“ су и наша смрт. Умрли смо као друштво. Саучешће породицама страдалих. Саучешће и родитељима чије је дете пуцало, дечко је убио и своју будућност. Саучешће генерацијама