Dan posle masakra, moja deca su se vratila iz škole i rešetala me pitanjima od kojih ne mogu da se oporavim

Inače, iz škole se vraćaju sami, jer nije daleko od kuće, ali danas sam odlučila da ih ipak sačekam. Pozdravili smo se i krenuli. Na putu do kuće nisu prestajali da upadaju jedno drugom u reč, i da pričaju o – Kosti i stradaloj deci. “Pisali smo pismo deci u onoj školi gde je onaj dečak pucao i pitali smo nastavnicu možemo li i Kosti da napišemo pismo, ali da ga izvređamo”, rekao mi je sin (11). “Zašto da ga vređate?”, pitala sam. “Zato što je lud jer je ubio mnogo