Zna se ko je kriv

Od prošle srede ne znam za sebe. Dok stariji radi večernju turu od četiri serije po trideset sklekova, krišom mu uzimam mobilni gde uočavam da je, meni delimično razumljivim jezikom, pozitivno komentarisao zločin u „Ribnikaru“. Ne samo on, već i njih tridesetoro iznad i ispod njegovog komentara. Raduju se. Znam svog sina, ne bi ni mrava zgazio. Valjda. To jest, do srede. Od srede ne bih baš mogao da se zakunem. Mlađa je vesela, kao da se ništa posebno ne dešava.