Ja sam pre svega pisac siromašnih i napaćenih: Životna priča Milisava Savića, koji je odrastao u dolini gde su tutnjali vozovi
Kurir 14.05.2023
Kako mu je razbarušena kosa, tako mu je razbarušen duh i literatura. Kako je neposredan u kafani i druženju, takav je i u svojim knjigama, u kojima je ovekovečio rodnu Rašku. Proslavljeni je pripovedač crne proze. Vratio je Ninovu nagradu. Na njegovoj "Bugarskoj baraci", "Ujaku naše varoši", na "Hlebu i strahu" odrastale su generacije. On je odrastao u dolini kojom su tutnjali vozovi. Tvrdi da je za život jedino važno detinjstvo. Sve posle toga je... Sve posle moglo bi se svesti na "pepeo, penu i šapat",
Autobiografije su priče bez prve i poslednje stranice, bez početka i kraja. Bez početka, jer nismo svesni trenutka našeg dolaska ili bačenosti u svet. Bez kraja, jer ne znamo ni kada ćemo i kako otići iz tog sveta. Rođen sam u dolini između dve planine, s malo sunca, jer su vrhovi zaklanjali nebo. Tom dolinom tutnjali su vozovi. Njihov pisak budio je nadu, poput zova Sirena, da je moguć odlazak u neke druge, sunčane predele. Vozovi više ne prolaze Ibarskom dolinom,
