Ја сам пре свега писац сиромашних и напаћених: Животна прича Милисава Савића, који је одрастао у долини где су тутњали возови
Курир 14.05.2023
Како му је разбарушена коса, тако му је разбарушен дух и литература. Како је непосредан у кафани и дружењу, такав је и у својим књигама, у којима је овековечио родну Рашку. Прослављени је приповедач црне прозе. Вратио је Нинову награду. На његовој "Бугарској бараци", "Ујаку наше вароши", на "Хлебу и страху" одрастале су генерације. Он је одрастао у долини којом су тутњали возови. Тврди да је за живот једино важно детињство. Све после тога је... Све после могло би се свести на "пепео, пену и шапат",
Аутобиографије су приче без прве и последње странице, без почетка и краја. Без почетка, јер нисмо свесни тренутка нашег доласка или бачености у свет. Без краја, јер не знамо ни када ћемо и како отићи из тог света. Рођен сам у долини између две планине, с мало сунца, јер су врхови заклањали небо. Том долином тутњали су возови. Њихов писак будио је наду, попут зова Сирена, да је могућ одлазак у неке друге, сунчане пределе. Возови више не пролазе Ибарском долином,
