Crkva, država i transnacionalna kapitalistička klasa

„Jer ponekad je veoma prijatno uvrediti se, zar ne? I zna čovek da ga niko nije uvredio već je on sam uvredu izmislio i nalagao da bude lepše, sam je preuveličao da bi stvorio scenu, uhvatio se za reč i od zrna peska stvorio planinu, sam zna sve to, a ipak se prvi vređa, prijatno mu je da se uvredi, vređa se do osećanja velikog zadovoljstva, a time dolazi do istinske mržnje ….” (Dostojevski, „Braća Karamazovi”) Tako nas, kroz reči starca Zosime upućene Fjodoru