Zgradu ostavimo onima koji nisu imali tu sreću da iz nje izađu: Autorski tekst majke deteta koje pohađa „Ribnikar“

Treći maj. Zvuk alarma nas budi iz poslednjeg bezbrižnog sna. To jutro se činilo kao i svako drugo – ustajanje, preskakanje doručka, predugo spremanje kao da ide na bal a ne na nastavu ali ipak, mora biti lepa na slikanju za školski almanah. „Šta sad da obučem? Ovo mi je grozno! Daj mi tvoju majicu! Jao, kasnim! Gde su mi sad ključevi? A sveska iz francuskog?“ Klasične bubice trinaestogodišnjakinje za koje ja nisam imala uobičajenog strpljenja. Svađa. Odlazi od