Beograd i Priština: Poruka Makrona i Šolca - rešenje krize su novi izbori u opštinama na severu, uz učešće Srba
Vjosa Osmani, predsednica Kosova, na Samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu, rekla je evropskim zvaničnicima da bi, po zakonu, takav rasplet bio moguć ako dovoljan broj lokalnih birača potpiše peticiju za održavanje novih izbora, prenela je novinska agencija AFP.
Predsednik Francuske Emanuel Makron i Olaf Šolc, nemački kancelar, pozvali su kosovske vlasti da dozvole održavanje novih lokalnih izbora u četiri opštine na severu, gde su prethodnih dana porasle napetosti, a grupe lokalnog većinskog, srpskog stanovništva sukobile se sa policijom i snagama KFOR-a.
Vjosa Osmani, predsednica Kosova, na Samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu, rekla je evropskim zvaničnicima da bi, po zakonu, takav rasplet bio moguć ako dovoljan broj lokalnih birača potpiše peticiju za održavanje novih izbora, prenela je novinska agencija AFP.
„U potpunosti podržavamo sve povređene, pre svega vojnike NATO-a. Pozvali smo obe strane da što pre budu organizovani novi izbori u četiri opštine (na severu Kosova) i da na njima učestvuju srpski predstavnici", kazao je Makron novinarima posle samita, navodeći da su se Šolc i on prethodno odvojeno sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Vjosom Osmani.
Predsednik Srbije izjavio je da je razgovor sa evropskim zvaničnicima bio težak i „istakao neophodnost ulaganja dodatnih zajedničkih napora u deeskalaciju situacije i nastavak razgovora".
„Istakao sam ključnu ulogu Srbije u očuvanju mira i nastojanjima da se sva otvorena pitanja rešavaju putem dijaloga, a ne putem provokacija i neodgovornih jednostranih poteza", napisao je Vučić na Instagramu.
Prethodne lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova, srpski birači su bojkotovali, pa su izabranici kandidati sa albanskih lista.
Glavna tema junskog sastanka su incidenti na Kosovu poslednjih dana, kada su povređene desetine civila i vojnika KFOR-a, tokom pokušaja novoizabranih albanskih gradonačelnika da uđu u opštinske zgrade u opštinama u kojima živi većinski srpsko stanovništvo.
Vučić je iz glavnog grada Moldavije zatražio smirivanje „sukoba", dodajući da sa „3,4 odsto, izbori nisu legitimni".
Poslednji put su Šolc, Makron i Vučić trojni susret imali u Minhenu u februaru, a prethodno u Pragu početkom oktobra.
- Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
- Borelj, Vučić i Kurti posle maratonskog sastanka u Ohridu: „Dogovorena primena plana za Kosovo"
- Dijalog Beograda i Prištine: Usvojena Deklaracija o nestalima, bez pomaka oko Zajednice srpskih opština
Upravo od jeseni prošle godine počela je diplomatska akcija u kojoj evropski pregovarači podstiču dijalog Beograda i Prištine, na platformi francusko-nemačkog predloga za rešenje.
Višemesečni napori i desetine sastanaka rezultirali su sklapanjem sporazuma u Ohridu u martu, kao i usvajanjem Deklaracije o nestalima dva meseca kasnije, ali je krajem maja situacija na severu eskalirala.
Posle bilateralnog susreta sa Makronom u vrtovima moldavskog dvorca Mimi, Vučić se zahvalio na čvrstom stavu i podršci Srbiji povodom dešavanja na Kosovu.
Za razliku od mnogih evropskih lidera sa kojima je imao sastanke, Vučić je izjavio da prištinska delegacija, koju predvodi predsednica Kosova Vjosa Osmani, nije želela sa njim da razgovara.
„Osmani je govorila, govorio sam i ja, oni nisu želeli nikakav susret sa srpskom delegacijom, što mislim da nije naišlo na odobravanje bilo koga.
„Mi uvek želimo razgovore i nemam problem da razgovaramo, ali je čini mi se sve jasnije ko je odgovoran za probleme i nasilje na KiM", rekao je Vučić, prenosi Tanjug.
Osmani je u intervju za kosovsku televiziju RTK posle samita rekla da je tokom kratkog sastanka sa Vučićem videla da njega „ne zanimaju ni rešenja ni mir", već da je, kako je ocenila, on glavni izvor nestabilnosti u regionu.
Na grupnoj fotografiji lidera evropskih zemalja i predstavnika EU, Vučić i Osmani stajali su na potpuno odvojenim stranama.
Vučić je u razgovoru sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom naglasio da je od prioritetne važnosti da institucije u Prištini prestanu sa nasiljem i vrate se dijalogu.
„Za Srbiju je bezbednost srpske zajednice na Kosovu i Metohiji oduvek predstavljala prioritet, uz očuvanje mira i stabilnosti. Istakao sam da je formiranje Zajednice srpskih opština osnovna obaveza iz Briselskog sporazuma", naveo je Vučić na Instagramu.
Predsednik Srbije napisao je da je imao otvoren razgovor s Boreljom o kompleksnoj situaciji na Kosovu i o posledicama neodgovornog ponašanja institucija u Prištini.
https://www.instagram.com/p/Cs83n5Ts_CB/?utm_source=ig_web_copy_link&igshid=MzRlODBiNWFlZA==
Na marginama skupa u Kišinjevu, predsednik Srbije prethodno se sreo brojnim zvaničnicima među kojima su i austrijski kancelar Karl Nehamer, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Na samitu čija je glavna tema bezbednost Evrope tokom ruske agresije, Vučić se sreo i rukovao i sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim.
Sa njim je razgovarala i Osmani, poručivši na Tviteru da „niko ne razume bolje patnju, borbi i otpor Ukrajinaca, nego narod Kosova".
Učestvuju i lideri iz regiona, među kojima su i crnogorski predsednik Jakov Milatović, kao i srpska članica Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski i premijer Albanije Edi Rama.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.01.2023)
