O deci je rado pisao, ali ih nikad nije imao: Ivo Andrić ceo život ostao veran grešnoj ljubavi, a onda je i umro od tuge za njom

Upravo, gube ih iz vida. A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo, kao u klupu osnovne škole iz koje smo davno izišli, mi bismo ih opet ugledali. Tamo dole, pod tim uglom, ti bolovi i te patnje žive i dalje i postoje kao svaka stvarnost, pisao je Ivo Andrić, jedan od najvećih pisaca koji je stvarao na srpskom jeziku i kao takav bio jedini naš nobelovac. Iako svoju decu nije imao, o njima je u svojoj prozi naširoko pisao. Čak toliko, da je za sobom među