Prvo zvono posle poslednje sahrane: Autorski tekst oca dečaka koji pohađa „Ribnikar“

Trećeg maja je po meni trebalo sve da stane. Masakrirana nam je budućnost, obezglavljena, zatrta. Prva moja reakcija bila je bes, a pošto sam bučan po prirodi, sklonio sam se u mrak. Naterao sam se da zanemim i pretvorim u plamen sveće koja topi moje telo kao vosak. U prvim danima nisam toliko razmišljao o svom sinu koliko sam pokušavao da kao kukavica odagnam od sebe pomisao na bol roditelja koji su izgubili decu. Napali su našu budućnost, oslepeli su nam oči kroz