Znam da ovo neće proći: Autorski tekst majke čije dete pohađa „Ribnikar“

Tog dana sam prvi put rekla svom detetu: – Ljubavi, ja ne znam da ti objasnim ovo, nemam reči kojima mogu da te utešim. Prolazićemo kroz ovo zajedno, plakaćemo, pričaćemo, ćutaćemo. Zajedno. Moglo je i trebalo je tada sve da stane. Mogli smo da ožalimo, da se lečimo, da patimo u tišini i zajedničkom bolu. Ne bi bilo sramota da su rekli: – Ne znamo. Nemamo rešenje u ovom trenutku. Moramo dobro da razmislimo. I ne bi im niko zamerio. Nikada neću moći da razumem zašto