Софи Туккер – Весели нео-хипстерај на разним језицима, у шареном руху

Када помислимо о најефикаснијим поп-бендовима данашњице, веома често ћемо, као и током осамдесетих, помислити на двојце.

Тада је било популарно „ломити границе“ тога шта чини бенд, па су се „непотпуни“ бендови, потпомогнути најновијим достигнућима оног доба, као што су синтисајзери, матрице и ритам машине, низали као на траци: поменимо само Еуритхмицс или Иазоо. А онда су, током деведесетих, грунге рокери и бритпопери, а касније, у 21. веку, и носиоци индие-ревивала вратили све у „потпуни бенд са свим члановима“ и изгледало је као својеврсна „јерес“ рећи да... немате баш све инструменте у бенду. А онда су дошли хипстери, Ла Роукс, МГМТ, Емпире оф тхе Сун и многи други, а где су хипстери, ту и су и пост-хипстери, или нео-хипстери, ако их тако можемо назвати. Међу њих свакако спадају и Софи Туккер, или, како они воле да се пишу, СОФИ ТУККЕР. (Не вичите, чули смо вас!)

Софи Туккер лаунцхес инто ЕКСИТ Универсе 2023!

Када је пре неколико година Софи Туккер „освојила“ светски радијски етар, 90 одсто људи јесте мислило да је то један извођач, односно извођачица. Међутим, то је двојац који чине Сопхие Хавлеи-Велд и Туцкер Халперн, дакле, бенд је добио име по њиховим властитим именима, укомпонованим тако да звуче као једно сасвим логично име, будући да је Туцкер заправо... презиме. А зашто чудно спеловање? Па, у ери претраживања на Гоогле-у и ИоуТубе-у, веома је тешко наћи неки иоле генеричкији појам, па би тако вероватно претрага „Сопхие Туцкер“ дала гомилу средовечних жена или студенткиња из свих делова англофоног света, а Софи Туккер је, непогрешиво – амерички поп артист. Ако ми не верујете, погледајте овај тренд који потиче још од „Беатлеса“ и „Монкееса“ (уместо „Беетлес“ и „Монкеис“) или, просто, погледајте како своје уметничко име пише Џипсии. Са намерном грешком – лакше вас је наћи у овој шуми свега и свачега.

Елем, Софи Туккер се у огромној мери наслања на „цоолнесс“ хипстера са краја прве и почетка друге деценије овог века, где се готово иронично, али у исто време и врло озбиљно, узимају и рециклирају теме из ближе и даље прошлости или ближег и даљег окружења. Сама чињеница да је Сопхие одрасла у Немачкој и мислила првенствено на том језику, а затим студирала у Италији и, опет, мислила на том језику, па затим живела у Рио де Жанеиру и... (пратите образац, да не понављам), чини је занимљивом ауторком која воли да убаци „белосветске“ теме у своју музику, па чак и лингвистички.

Иако је бенд из Мајамија, збунио је свет својом песмом „Дринкее“ (бразилски сленг за „пиће“ – „дринqуе“), отпеван на савршеном бразилском португалском, праћен шареним видеом. Та песма је и била муњевити пробој на топ листе још 2017. и донела им је мноштво номинација и награда исте године, а следили су „Матадора“ (опет португалски), а затим англојезични синглови „Авоо“, „Бест Фриенд“, „Ф*цк Тхеи“ (па ваљда је „тхем“, Сопхие?), „Гоод Тиме Гирл“, као и „Батсхит“, „Свинг“ (опет незаобилазни португалски) и „Пурпле Хат“ са Цхарлесом Баркером, а ту је и сарадња са прослављеним Махмутом Орханом („Форгиве Ме“), као и излет у хиспанофону сферу са Бомба Естéрео у „Плаиа Гранде“. На крају су завршили и на соундтрацку за филм „Бирдс оф Преи“, па је песма „Феелинг Гоод“ постала за шире масе најпрепознатљивији заштитни знак бенда.

Коришћење профаности које је баш баш често код Софи Туккер је у оштрој супротности са њиховим шареним спотовима, „штреберским“ сексепилом и интернационалним поигравањем ритмовима и језицима, али... можда и није. У свету нео-хипстера.

Без жеље да се правдају, Софи Туккер уопште не улазе у претеране вокалне или свиралачке бравуре – често су им песме репетитивне и хипнотичке, од свега неколико тонова, а заштитни знак њиховог звука је Сопхиено свирање гитаре са неколико „тамних рифова“, који су нека мешавина индие-роцка и блуеса, готово па посуђеница од Депецхе Моде (само додатно разрађена). Неке од песама су навеле новинаре и критичаре да их сврстају у хоусе или ЕБМ жанр, али да ми то кажемо простије: то су песме прављене углавном за добар провод, али не глуп добар провод. Ако анализирате њихове текстове, видећете да су теме често озбиљније. А понекад на смешан начин говоре о обрасцима понашања („Са Богом лежем, са Богом се будим, попијем пиће, врти ми се у глави (заглупим)“ – „Дринкее“, додуше, те је стихове написао бразилски песник Цхацал). Добар поп за 2023.

Вратили су се „коренима“ и певању на португалском у дуету са Амадоу & Мариам (ови певају на бамбара и француском!) песмом „Мон Цхери“ 2022, и још једним веселим и шареним спотом. Видећемо их 8. јула на ЕКСИТ фестивалу, а као ономад код Денниса Родмана, нисмо сигурни коју ће боју косе Туцкер имати те ноћи. Добро, сигурни смо да ће бити чупава и доминантно бела, али за „дугине праменове“ нико не гарантује којег ће хроматизма бити.

(Бета, 10.06.2023)