Ja sam, majko, Živojin.
Politika 12.06.2023
„Dobismo brašno, porciju na tri vojnika. Na šatorskom krilu zakuvasmo ga kišom koja lije kao iz bakrača. Venjom naložismo vatru, zapretosmo hleb u pepeo i zadremasmo”, opisao je ratnik iz Sankovića kod Mionice, stradanje kroz Albaniju 1916.:
Čačak – Stojim pred svojom kućom u noći, i strepim. „Da li su moji živi?” Na meni francuska uniforma, šlem, karabin, dve bombe. Drhtim ali kucam na vrata i čujem majčin glas: „Ko je?” Vojnik, rekoh, otvori. Na pragu spazih majku, tri sestre i najmlađeg brata. Sestra Zorka polete u zagrljaj, kliče: „Živojine, brate...” Poljubih majku u ruku i obraz. Noćas je 23. oktobar 1918. Iz ovog doma otišao sam pre više od četiri godine a došao samo na dan, tek da ih vidim, jer
