Ruska propaganda između paranoje, lažnih vesti i populizma

Godinu i po dana od početka ruske invazije na Ukrajinu, svedoci smo rata koji se vodi na više frontova. Istorija je puna primera ratova koji su vođeni na više frontova, ali onaj u Ukrajini je po mnogo čemu specifičan, a to su veliki gubici ljudskih života na obe strane, ali i ratovanje sa dezinformacijama i lažnim vestima u medijima i na društvenim mrežama. Iako se obim ruskih dezinformacija u proteklim mesecima ratovanja ne može kvantitativno izmeriti, stručnjaci za ovu temu se slažu da je intenzitet pojačan i da je način širenja dezinformacija posebno tvrdokoran, i to ne samo od početka rata, već i to da NATO preti Rusiji, čak i želi da je okupira, pa je invazija Ukrajine preventivni vojni odgovor. Čini se da je objavljivanje lažnih vesti i dezinformacija sastavni deo „boje” vojnih bitaka u Ukrajini, posebno nakon početka kontraofanzive, tipični primeri za to su nedavni slučajevi napada dronom na Kremlj od strane ukrajinskih snaga za koje Moskva tvrdi da su orkestrirani od strane SAD i napada na branu Velika Krahovka za koji je Kijev okrivio Rusiju. Ono što je interesantno i povezuje ove slučajeve jeste da se krivica za nastalu situaciju uvek prebacuje na protivnika, a da su istovremeno, preko medija, žrtve u događajima uvek domaće snage. Pet medijski najpopularnijih narativa ruske medijske „mašinerije”

Ove narative je nedavno objavila „The Fix Foundation”, Evropska služba za spoljne poslove, koja se odnosi na manipulaciju stranim informacijama. Kako prenosi Glas Amerike, fondacija u svom izveštaju navodi da Rusija godinama mobiliše resurse koji su joj na raspolaganju da diskredituje Ukrajinu i druge neprijatelje, kako preko medija u Rusiji tako i u inostranstvu, sumirajući glavne tačke izveštaja. Fondacija ističe da ruska propaganda ima nekoliko ciljeva na koje se fokusira. Analiza deli mete propagande u tri grupe: zemlje, organizacije i pojedinci. Predvidljivo, najčešći su Ukrajina, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ukrajinska vlada, Oružane snage Ukrajine i ukrajinski saveznici poput Evropske unije i međunarodnih institucija kao što je NATO. Izveštaj je identifikovao pet najpopularnijih ruskih propagandnih narativa: 1. Zapad je agresor prema Rusiji

Prema ovom narativu, Zapad je odgovoran za rastuću napetost između Rusije i Ukrajine, profitirajući od rata, i glavni je razlog zašto se invazija nastavlja. 2. Ukrajina je agresor prema Rusiji

Za razliku od prethodnog, ovaj narativ prikazuje Ukrajinu kao glavnog antagonistu i provokatora. Rusija optužuje Ukrajince da izazivaju i žele rat, da su počinili ratne zločine i da nameravaju da upotrebe hemijsko i nuklearno oružje. Nakon što je ukrajinska vlada promenjena 2014. godine, Rusija je u više navrata proglasila predsedničke izbore nelegalnim i označila vladu Ukrajine kao „kijevski režim“. Ruski mediji su iskoristili ovu agendu u svojim porukama da demonizuju Ukrajinu. (Na primer, ruski medij Ukraina.ru objavio je članak „Kijevski režim želi da izazove rat između Rusije i NATO-a“.) Na taj način se Ukrajina demonstrira kao agresor, a ruske akcije su samo opravdan odgovor. 3. Sankcije Rusiji imaju negativan efekat

To je ruska manipulacija kako sankcije utiču na zapadne zemlje, posebno u oblasti hrane, energije i finansija. Da damo primer – koji nije direktno pomenut u izveštaju Evropske službe za spoljne poslove – ruski kanal “Raša Tudej” napravio je video „Srećan antiruski Božić“. Video je o porodici koja slavi Božić u Evropi. Praznik se menja za tri godine od punog svetla, topline i blagostanja 2021. godine do hladnog, gladnog i siromašnog 2023. godine. Vrhunac radnje je porodica koja jede supu napravljenu od hrčka njihove ćerke. Glavni narativ je da će evropske sankcije ruskoj energetici imati mnogo jači efekat na Evropu nego na Rusiju. “Raša Tudej” manipuliše kako bi ubedila publiku da će izgubiti lagodan život bez Rusije. 4. Zapad je licemeran

Poruka naglašava navodno licemerje zapadnog sveta. Da su evropske zemlje korumpirane, kolonijalističke, šire rusofobične stavove i zloupotrebljavaju osnovna prava, kaže se u narativu, ali oni to ne priznaju i umesto toga osuđuju Rusiju. 5. Ukrajina je nacistička i teroristička država

Uobičajena je ideja koju Rusija aktivno promoviše još od Revolucije dostojanstva – proevropskih protesta u Ukrajini krajem 2013. i početkom 2014. godine, u kojima je svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič. Političari i mediji Kremlja tvrdili su da smena predsednika nije legitimna i da je reč o terorističkom činu. Takođe, popularna priča je bila da su Revoluciju dostojanstva predvodile „ukrajinske nacističke grupe”. Sada je narativ „Zemlja puna terorista i nacista“ jedan od izgovora za rusku invaziju. Iz ovog narativa proizilazi još jedna poenta: ruska agresija na Ukrajinu je takozvana „denacifikacija“. Ruske dezinformacije utiču na javno mnjenje o ratu u Ukrajini

Rat u Ukrajini počeo je oštrom osudom u makedonskoj javnosti. Ovo je i zvanični stav države – osuda ruske invazije i snažna podrška Ukrajini. Ali u ovom periodu, dok traje rat, Makedonija, ali i region, suočili su se sa brojnim lažnim vestima u medijskom prostoru koje utiču na oblikovanje javnog mnjenja. To pokazuje najnovije istraživanje Instituta za demokratiju i Fondacije Konrad Adenauer, u kojem se većina građana donekle ne slaže da Rusija ima za cilj da osvoji Ukrajinu (41% – nikako, a 13% donekle ), dok 21% ispitanika smatra da je to cilj ruske agresije. U Institutu za demokratiju kažu da dobijeni rezultati ukazuju da većina ispitanika i dalje smatra da opravdanje za napad Rusije treba tražiti u provokacijama koje je kreirao NATO, teza koja je suprotna većini stavova u stručnoj javnosti i zvaničnoj politici države. „Ove poruke su čest primer informacija koje Moskva zvanično plasira preko svojih medija“, navodi se u istraživanju. Istraživanje je pokazalo i da se 34 odsto građana Makedonije ne slaže da pobeda Ukrajine znači pobedu Evrope. Većina ispitanika, odnosno 55%, u potpunosti se slaže da su samo pregovori, a ne pobeda Rusije ili Ukrajine, rešenje za rat. Lažne vesti potkopavaju poverenje u medije na globalnom nivou

Rat u Ukrajini i negativne refleksije iz njega samo su narušile ionako nisko poverenje građana u medije, koje je ozbiljno poljuljano u vreme divljanja pandemije Kovida. Prema najnovijem Izveštaju o digitalnim vestima Rojtersovog instituta, koji je anketirao 93.000 potrošača na 46 tržišta o nizu tema o digitalnim vestima, u rasponu od percepcije medijskog izveštavanja o ratu u Ukrajini do promena navika mlađih potrošača i gde ljudi čitaju vesti o klima. Opšte poverenje u vesti je palo na 21 od 46 analiziranih tržišta, dok je 18 tržišta ostalo na sličnom nivou, a samo sedam je zabeležilo porast. Prema izveštaju, dok većina ljudi širom zemalja redovno prati vesti, zemlje sa nižim nivoom poverenja u vesti, kao što su Sjedinjene Države (26 odsto), Velika Britanija (34 odsto), Francuska (29 odsto) i Slovačka (26 procenata) je imala tendenciju da vidi neke od najviših nivoa selektivnog izbegavanja i pada interesovanja za njih. Razlozi koji se navode za selektivno izbegavanje vesti uključuju odbojnost prema ponavljanju, razvijanje osećaja iscrpljenosti, sniženje raspoloženja koje dovodi do osećaja nemoći, preteško razumevanje ili nepoverenje.

Autor: Dejan Srbinovski | Demostat | Beograd

(Beta, 17.06.2023)